Саси у средњовековној Србији
Саси, познати и као Саксонци, доселили су се у средњовековну Србију средином 13. века, где су развијали рударство.
Најраније помињање Саса у Србији датира из 1253-54. г, што их приказује као установљену заједницу. Досељени су у Србију из Угарске за време владавине Стефана Уроша I (1243–1276. г.). Под Стефаном Урошом I, Србија је постала значајна сила на Балкану, делом захваљујући и економском развоју рудника, које су отварали Саси, који су били искусни у вађењу руде. Њихова насеља, која су се налазила поред рудника, била су веома уређена. Живели су према властитим законима и било им је дозвољено да се придржавају католичанства и граде своје цркве.[1]
Познати саски рудници су Брсково, Ново Брдо и други.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Села Шашаре и Сасе, Сребреница и Сашка река добила су име по Сасима.
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Литература
[уреди | уреди извор]- Fine, John Van Antwerp (1994), The Late Medieval Balkans: A Critical Survey from the Late Twelfth Century to the Ottoman Conquest, Ann Arbor: University of Michigan Press, ISBN 978-0-472-08260-5
- Takács, Miklós. "Sächsische Bergleute im mittelalterlichen Serbien und die" sächsische Kirche" von Novo Brdo." Südost Forschungen . 50 (1991): 31—60. Недостаје или је празан параметар
|title=
(помоћ). - Катанчевић, Андреја "Да ли су Саси имали привилегије у мешовитим споровима у средњовековној Србији? . " Анали Правног факултета у Београду-Часопис за правне и друштвене науке 63.2 (2016).