Улица господара Вучића (Београд)
  Улица господара Вучића
| |
|---|---|
  | |
| Општина | Вождовац, Врачар, Звездара |
| Почетак | Устаничка 11 |
| Крај | Булевар краља Александра код Цветкове пијаце |
| Дужина | 4000 m |
| Ширина | 15 m |
| Названа | 1930. |
| Стари називи | Господарски пут 1920/1930. |
 
| |
Улица господара Вучића се налази територији више општина. Почетак улице је у Устаничкој улици код броја 11, на територији општине Вождовац, дуж своје трасе пресеца Улицу Максима Горког, пролази кроз Пашино брдо, потом пресеца и Улицу Војислава Илића и завршава на раскрници у Булевару краља Александра код Цветкове пијаце.
Име улице
[уреди | уреди извор]Улица је добила назив по Томи Вучићу Перишићу (Барич, 1787/8 - Београд, 1.VII 1859), једном од уставобранитеља и једном од најутицајнијих и најбогатијих људи у Србији средином 19. века.
После учешћа у Првом и Другом српском устанку, прошао је кроз сва звања у Милошевој и државној служби. Био је један од намесника Милошевом сину Милану, саветник кнеза Михаила, министар унитрашњих дела, војвода са титулом "превасходитељства", председник Савета.
Иако је у Милошеву корист угушио Ђакову буну (1825) и посредовао у Милетиној буни (1835), потукао је Милошеве присталице чиме је принудио на абдикацију Милоша 1839, a потом 1842. и Михаила, да би прогласио Карађорђевог сина Александра за кнеза.[1]
Када се Милош вратио на чело државе, Тома Вучић је затворен, а имовина му је конфискована. Он је убрзо после тога умро, по свој прилици отрован.
Тома Вучић Перишић се веома сурово обрачунавао са противницима и немилосрдно гушио буне. Мада се представљао као бранитељ устава и закона, у пракси је био представник терора. Када се успротивио Милошу, као уставобранитељ сматран за "предводитеља народа", али је на крају од стране Народне скупштине је био проглашен на "народног злотвора".[2]
Улицом господара Вучића
[уреди | уреди извор]У броју 89 налази се Црква св. Тројице, која је подигнута 1935. године због великог прилива становништва у Београд после Првог светског рата. Године 2018. започета је на истом месту изградња нове цркве, јер је стара црква била дотрајала.[3]
У Улици господара Вучића налази се и Стадион ФК "Обилић", који је изграђен током 90. година 20. века.
У улици се налазило и неклико ткачких радњи које су чувале стари ткачки занат. У броју 59 се (пре Другог светског рата) налазио дом београдских Рома.[4]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
-
Ромска капела Теткице Бибије у улици господара Вучића 49 -
![Споменик палим борцима Ромима у балканском и оба светска рата. Налази се до капеле Теткице Бибије у Београду у улици господара Вучића 49. Споменик је подигнут 1920-их година, а касније је додата и спомен плоча палим борцима из Другог светског рата.[5] [6]](//upload.wikimedia.org/wikipedia/commons/thumb/3/35/%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B8_%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0%2C_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%2C_%D1%83%D0%BB._%D0%B3._%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_49.jpg/150px-thumbnail.jpg)
![Споменик палим борцима Ромима у балканском и оба светска рата. Налази се до капеле Теткице Бибије у Београду у улици господара Вучића 49. Споменик је подигнут 1920-их година, а касније је додата и спомен плоча палим борцима из Другог светског рата.[5] [6]](/wiki/%D0%94%D0%B0%D1%82%D0%BE%D1%82%D0%B5%D0%BA%D0%B0:%D0%A1%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA_%D0%BF%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D0%BC_%D0%B1%D0%BE%D1%80%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D0%A0%D0%BE%D0%BC%D0%B8%D0%BC%D0%B0_%D1%83_%D0%B1%D0%B0%D0%BB%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D0%BC_%D0%B8_%D0%BE%D0%B1%D0%B0_%D1%81%D0%B2%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%81%D0%BA%D0%B0_%D1%80%D0%B0%D1%82%D0%B0,_%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4,_%D1%83%D0%BB._%D0%B3._%D0%92%D1%83%D1%87%D0%B8%D1%9B%D0%B0_49.jpg)
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Ko je Gospodar Vučić?”. Beograd uživo. Приступљено 23. 10. 2020.
- ^ Стојановић, Никола Л. (2004). Улице и тргови Београда. 1 : А-М. Београд: Библиотека града Београда. стр. 179—180. ISBN 86-7191-066-0.
- ^ „Srušena beogradska Crkva Svete Trojice - Gradiće se novi hram”. Ekapija. Приступљено 23. 10. 2020.
- ^ "Политика", 30. март 1940
- ^ Петровић, Срећко (2021). Православље, бр.1293, за 1. Фебруар, О српским Ромима: Наше комшије наши кумови. СПЦ. стр. 34.
- ^ Роми у Србији: Шта ће бити са јединим спомеником палим ромским борцима у Београду - сећање и традиција под катанцем.