Булевар краља Александра

С Википедије, слободне енциклопедије
BG ulice gl.png
BG ulice gd.png
Булевар
КРАЉА АЛЕКСАНДРА
Map pointer.svg
Beograd centralne opstine.png
Општина Палилула (Београд), Врачар, Звездара
Почетак Трг Николе Пашића и Ул. Кнеза Милоша и Таковска ул.
Крај Смедеревски пут и Партизанска ул.
Дужина 7000 m
Ширина 10 до 35 m
Створена у Старом веку
Названа 1997.
Стари називи Бул. револуције, Бул. ослобођења, Ул. краља Александра Обреновића, Ул. Фишекџијска, Маркова ул, Сокаче код „Златног топа“
Bulevar KA zimi.jpg
Булевар зими
BG ulice dl.png
BG ulice dd.png

Булевар краља Александра (раније Булевар револуције) je, са својих 7,5 km дужине, друга по дужини улица Београда.[1] Булевар је у потпуности реконструисан 2006. и 2010. године.

Име улице[уреди | уреди извор]

Ова улица је више пута кроз векове мењала име. У време римских освајача правац данашњег Булевара звао се Виа Милитарис (Војна улица). Касније мења назив у Цариградски друм, јер је спајао Сингидунум (Београд) са Цариградом (Истанбулом). Toком 19. века, проширењем града, Булевар добија ново име Сокаче код Златног топа. [2] Касније се овај назив мења у Маркову улицу (1872-1895) део од Теразија до улице Драгослава Јовановића, а део од Таковске до Београдске добија име Фишекџијска(1872-1895), по дрвеним дућанима у којима се продавао барут у фишецима.

Улица је крајем 19. века добила назив по краљу Александру Обреновићу, убијеном 1903. године, а испред зграде студентског дома "Краљ Александар I", му је подигнут споменик.

Биста Александра Обреновића у Булевару који носи његово име

После другог светског рата мења назив у Булевар ослобођења и Булевар револуције, а од почетка 20. века зове се Булевар краља Александра.[3]

Знаменитости улице[уреди | уреди извор]

Хотел „Метропол”
Шестоспратница на углу Булевара и улице Милоша Зечевића у чијем локалу у приземљу се некада налазила кафана ”Лион”, по којој је цео овај крај идобио име
Кафана „Липов лад” на углу Булевара и Гвоздићеве улице
Посластичарница „Лион”

Стамбени објекат на Булевару краља Александра 63, саграђен је током првих деценија двадесетог века у духу академизма. Ситуиран је на ободу Ташмајданског парка, а у непосредној близини су Сеизмолошки завод архитекте Момира Коруновића (у дну парка), који је у процедури за проглашење у споменик културе, ресторан „Мадера“ (са друге стране парка), црква Светог Марка, проглашена за споменик културе, зграда Правног факултета архитекте Петра Бајаловића, која ужива статус претходне заштите и у плану је за проглашење у споменик културе у 2004. години, споменик културе хотел „Метропол“ архитекте Драгише Брашована.

Налази се у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

У броју 15 је Уставни суд Републике Србије. Следи зграда некада позната по "Јатовој" пословници, предратна Палата црквене управе.[4] Након појаса парковског зеленила већ следи број 43, са рестораном "Мадера", у згради грађеној пре рата као Палата Пензионог фонда чиновника Аграрне банке.[4]

Колективно-стамбена зграда 46, саграђена је 1930. године, према плановима архитекте Александра Јанковића. Грађена је за доктора Владу Марковића, у духу модернизма. Зграда је првобитно имала подрум, приземље, три спрата и мансарду, а у дворишту је била подигнута гаража. Током II светског рата, 1941. године, зграда је тешко оштећена и тада је дат план за обнову првог и другог спрата и тавана, који је припремио архитекта Јанковић. Педесетих година XX века надзидани су трећи, четврти и пети спрат. На фасади су препознатљиви елементи крајње поједностављеног модернистичког обликовања, који су уклопљени у последњој интервенцији. Објекат се налази у оквиру претходно заштићене целине „Стари Београд“.

На броју 75 налази се Студентски дом краљ Александар I у Београду. На броју 20 налази се Посластичарница „Пеливан” (Београд).

На броју 199 некада се налазила култна кафана „Лион”, по којој се и данас зове цео крај - Лион.

На броју 270 налази се кафана „Липов лад”, чију је славу овековечио Драган Николић у култном филму Ко то тамо пева, у сцени када се жали Неди Арнерић да ће закаснити на аудицију за певача у „Липовом ладу”, који је „најбољи ресторан у Београду”.[5]

Крајем 1930-тих, бр. 235, на углу са Батутовом, назива се дном, тј. крајем улице (мада се улица одн. Смедеревски друм протезала као и данас); с обе стране у долини су се зеленела житна поља.[6]

Булеваром краља Александра саобраћа велики број линија:

2 - Пристаниште - Пристаниште

3 - Ташмајдан - Кнежевац (од 03.12.2012. линија саобраћа на релацији Омладински стадион - Славија - Кнежевац)

5 - Калемегдан - Устаничка

6 - Ташмајдан - Устаничка

7 - Устаничка - Блок 45

- Ташмајдан - Блок 45 (укинута 27.05.2012. године, после завршених радова никад није враћена)

- Устаничка - Славија - Блок 45 (укинута 01.01.2017.)

12 - Омладински стадион - Славија - Баново брдо (од 03.12.2012. линија саобраћа преко Ташмајдана)

14 - Устаничка - Бањица

20 - Миријево 3 - Велики мокри луг

24 - Дорћол - Неимар

25 - Карабурма 2 - Кумодраж 2

25П - Карабурма 2 - МЗ Кумодраж (од 01.11.2011. линија саобраћа на релацији Миријево 4 - МЗ Кумодраж)

26 - Дорћол - Браће Јерковић

26Н - Дорћол - Браће Јерковић

27 - Трг Републике - Миријево 3

27Л - Вуков споменик - Миријево (укинута 01.11.2011.)

32 - Вуков споменик - Вишњица

46 - Гл. жел. станица - Миријево

74 - Омладински стадион - Бежанијска коса (од 02.04.2012. линија саобраћа на релацији Миријево 3 - Бежанијска коса)

79 - Дорћол - Миријево 4

202Н - Трг Републике - Велико Село

301Н - Трг Републике - Бегаљица

302 - Устаничка - Бегаљица

302Л - Устаничка - Ресторан Болеч (укинута 08.02.2010.)

303 - Устаничка - Заклопача

304 - Устаничка - Ритопек

304Н - Трг Републике - Винча - Лештане - Болеч - Ритопек

305 - Устаничка - Болеч

306 - Устаничка - Бубањ поток

306Л - Устаничка - Лештане (укинута)

307 - Устаничка - Винча

308 - Шумице - Велики мокри луг

308Н - Славија - Велики мокри луг

309 - Звездара - Калуђерица

Е4 - Устаничка - Бежанијска коса (укинута 2016.)

Е8 - Дорћол - Браће Јерковић (укинута 03.07.2016.)

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Od Češke ambasade dva i po sata do „Kube” : Beograd : POLITIKA, Приступљено 14. 4. 2013.
  2. ^ „Булевар краља Александра”. 
  3. ^ Леко, Милан (2003). Београдске улице и тргови. Београд: ЗУНС. ISBN 86-17-10816-9. 
  4. ^ а б "Време", 5. јан. 1938
  5. ^ „VELIKA TAJNA ZVEZDARE: Kako je beogradsko brdo dobilo ime i zašto je to NAJPOSEBNIJA opština u Beogradu”. Telegraf. 26. 8. 2018. Приступљено 17. 9. 2021. 
  6. ^ "Политика", 9. јун 1938

Спољашње везе[уреди | уреди извор]