Пређи на садржај

Хива

Координате: 41° 23′ 00″ С; 60° 22′ 00″ И / 41.383333° С; 60.366667° И / 41.383333; 60.366667
С Википедије, слободне енциклопедије
Хива
Хива
Зидине Хиве
Административни подаци
Држава Узбекистан
ОбластХорезмска
Становништво
Становништво
 — 55.568
Географске карактеристике
Координате41° 23′ 00″ С; 60° 22′ 00″ И / 41.383333° С; 60.366667° И / 41.383333; 60.366667
Хива на карти Узбекистана
Хива
Хива
Хива на карти Узбекистана

Хива је град у Узбекистану. Бивша је престоница Хорезмије и Хивског каната. Хива се некад звала Хорезм.

Историја

[уреди | уреди извор]

У раном делу историје ту се говорио један источноирански језик. Према археолошким налазима град постоји од 6. века. Муслимански путописци први пут пишу о Хиви у 10. веку. Хива није одмах постала главни град Хорезмије. Велика река Аму Дарја је 1598. променила свој ток, па је претходна престолница Гургенч напуштена, а Хива је постала главни град. До почетка 17. века Хива је постала главни град Хивског каната. Руски генерал фон Кауфман је 1873. напао и заузео град. Иако је Русија контролисала Хивски канат, допустила је да Хива остане полунезависни протекторат. Након Октобарске револуције створена је краткоживућа Хорезумска Народна Совјетска Република до 1924. када Хива постаје део Узбечке ССР.

Хива

Знаменитости

[уреди | уреди извор]
Калта минарет и Ота Дарвоза

Хива је подељена на два дела. Спољни град познат под називом Дишан Кала био је заштићен зидом са 11 врата. Унутрашњи град (Ичан Кала) је окружен зидовима од цигле, за чије се темеље верује да су из 10. века. Садашњи зидови су из 17. века и имају висину до 10 m. Стари град садржи више од 50 историјских споменика и 250 старих кућа из 18. и 19. века. Ичан Кала у Хиви налази се на УНЕСКОвој листи светске баштине.

Становништво

[уреди | уреди извор]
Демографија
2005.
55.568

Референце

[уреди | уреди извор]

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Campaigning on the Oxus, and the Fall of Khiva, MacGahan, (London, 1874).
  • Russian Central Asia, Lansdell, (London, 1885).
  • A travers l'Asie Centrale, Moser, (Paris, 1886).
  • Russia against India, Colquhoun, (New York, 1900).
  • Khiva, in Russian, S. Goulichambaroff, (Askhabad, 1913).

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]