Хива

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Хива
Хива
KhivaWalls.jpg
Зидине Хиве
Административни подаци
Држава  Узбекистан
Покрајина Хорезмија
Становништво
Становништво
 —  55.568
Географске карактеристике
Координате 41°23′00″ СГШ; 60°22′00″ ИГД / 41.383333° СГШ; 60.366667° ИГД / 41.383333; 60.366667Координате: 41°23′00″ СГШ; 60°22′00″ ИГД / 41.383333° СГШ; 60.366667° ИГД / 41.383333; 60.366667
Хива на мапи Узбекистана
Хива
Хива
Хива на мапи Узбекистана

Хива је град у Узбекистану. Бивша је престоница Хорезмије и Хивског каната. Хива се некад звала Хорезм.

Историја[уреди]

У раном делу историје ту се говорио један источноирански језик. Према археолошким налазима град постоји од 6. века. Муслимански путописци први пут пишу о Хиви у 10. веку. Хива није одмах постала главни град Хорезмије. Велика река Аму Дарја је 1598. променила свој ток, па је претходна престолница Гургенч напуштена, а Хива је постала главни град. До почетка 17. века Хива је постала главни град Хивског каната. Руски генерал фон Кауфман је 1873. напао и заузео град. Иако је Русија контролисала Хивски канат, допустила је да Хива остане полунезависни протекторат. Након Октобарске револуције створена је краткоживућа Хорезумска Народна Совјетска Република до 1924. када Хива постаје део Узбечке ССР.

Хива
Chiwa city wall.jpg

Знаменитости[уреди]

Калта минарет и Ота Дарвоза

Хива је подељена на два дела. Спољни град познат под називом Дишан Кала био је заштићен зидом са 11 врата. Унутрашњи град (Ичан Кала) је окружен зидовима од цигле, за чије се темеље верује да су из 10. века. Садашњи зидови су из 17. века и имају висину до 10 m. Стари град садржи више од 50 историјских споменика и 250 старих кућа из 18. и 19. века. Ичан Кала у Хиви налази се на УНЕСКОвој листи светске баштине.

Становништво[уреди]

Демографија
2005.
55.568

Референце[уреди]

Литература[уреди]

  • Campaigning on the Oxus, and the Fall of Khiva, MacGahan, (London, 1874).
  • Russian Central Asia, Lansdell, (London, 1885).
  • A travers l'Asie Centrale, Moser, (Paris, 1886).
  • Russia against India, Colquhoun, (New York, 1900).
  • Khiva, in Russian, S. Goulichambaroff, (Askhabad, 1913).

Спољашње везе[уреди]