Пређи на садржај

Цесна 510

С Википедије, слободне енциклопедије
Цесна 510

Авион Цесна 510[1]
Авион Цесна 510[1]

Општи подаци
Намена вишенаменски
Посада 1 или 2
Број путника 4 до 5
Порекло  САД
Произвођач Cessna Aircraft Company
Пробни лет 23.04.2005.
Уведен у употребу 2006.
Статус активан
Први оператер GlobeAir AG Austria
Број примерака 479
Димензије
Дужина 12,37 m
Висина 4,09 m
Распон крила 13,16 m
Површина крила 19,50 m²
Маса
Празан 2.540 kg
Нормална полетна 3.930 kg
Погон
Број мотора 2
Физичке особине
Турбомлазни мотор 2 х Pratt & Whitney Canada PW615F
Потисак ТММ-а 2 х 6,49
Перформансе
Макс. брзина на Hопт. 777 km/h
Економска брзина 630 km/h
Долет 2.161 km
Плафон лета 12.500 m
Брзина пењања 444 m/min
Портал Ваздухопловство

Цесна 510 је амерички двомоторни нискокрилац са млазним моторима на репу и шест седишта. Производи га је фирма Цесна од 2006. године. Користи се као путнички авион, за авиотакси и обуку и тренажу пилота.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Технички опис

[уреди | уреди извор]

Цесна 510, је веома лаган пословни млазни авион (Very Light Jet (VLJ)) који је изградила компанија Цесна Аиркрафт Компани у њиховом независном, производном погону у Канзасу. Цесна 510, у стандардној конфигурацији, има четири седишта за путнике у кабини и два седишта у пилотској кабини, у репу авиона се налази тоалет. Као и већина лаких млазњака, Цесна 510 је регистрована за једног пилота.

Труп авиона је металне конструкције монокок, округлог попречног пресека. Кабина пилота и путника чине једну целину. Кабине су опремљене великим прзорима што омогућава изванредну прегледност из авиона. Авион је опремљен уређајима који у кабини одржавају константни притисак и температуру. На почетку путничке кабине са леве стране трупа налазе се врата за улаз у авион. Реп авиона је у облику слова Т тј. хоризонтални стабилизатор ја на врху вертикалног стабилизатора.

Крила су металне конструкције трапезастог облика. У крилаима су смештени унутрашњи резервоари за гориво а такође и простор у који се увлаче точкови за време лета. Крила имају управан положај на труп авиона, а нападна ивица је коса.

Погонска група се састоји од два турбомлазна мотора, Pratt & Whitney Canada PW615F потиска 6,49 kN. Мотори су постављени на репу авиона што омогућава лакшу конструкцију и већу удобност путника у кабина јер је смањена бука.

Стајни трап је увлачећи типа трицикл (један точак напред и два испод крила. Први точак се у току лета увлачи у кљун авиона а крилни точкови се увлаче у крила. Погон за увлачење и извлачење ногу стајног трапа је хидраулични.

Варијанте

[уреди | уреди извор]

Ова летилица се производила у 7 варијанти међусобно веома малих разлика у суштини то су била побољшања једног те истог авиона.

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

До сада је произведено и продано широм света 479 примеака овог авиона. Половина продате флоте је у Сједињеним Америчким Државама и Канади, већином их имају компаније или појединци који поседују једну летелицу, а обично их лете њихови власници, а неки власници покривају део фиксних и оперативних трошкова дељењем коришћења са чартер компанијама. Већина друге половине флоте налази се у Европи: 23 авиона на Британским острвима, 20 авиона у Аустрији, 20 у Француској, 11 у Немачкој, шест у Чешкој, пет у Швајцарској и четири у Италији. У Латинској Америци, Бразил има 31 авион, у Мексику их има 10, у Аргентини три, у Венецуели и по један у Чилеу, Гватемали, Панами и Парагвају. На Блиском истоку четири су у Турској, као и у Египту, а два су у Израелу. Шест је у Африци, девет у Аустралији и пет на Новом Зеланду[2].

Авион Цесна 510 у Југославији

[уреди | уреди извор]

У Регистру цивилних ваздухоплова Југославије и Србије било је регистровано 19 авиона Цесна 510. Последњи од њих је регистрован 2009. године[3].

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ http://www.flugzeuginfo.net/acdata_php/acdata_citmustang_en.php
  2. ^ Fred George (Dec 21, 2016). "Operators Survey: Cessna Citation Mustang". Business & Commercial Aviation. Aviation Week
  3. ^ Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Јанић, Чедомир; Петровић, Огњан (2010). Век авијације у Србији 1910-2010, 225 значајних летелица. Београд: Аерокомуникације. ISBN 978-86-913973-0-2.
  • Команда РВ и ПВО,Чувари нашег неба, Војноиздавачки завод, Београд, 1977.
  • Бојан Димитријевић, Југословенско ратно ваздухопловство 1942 - 1992, ИЗСИ и МЦО, Београд, 2012, ISBN 978-86-7403-163-6
  • Јанић, Чедомир (2008—2009). Годишњак српског ваздухопловства. Београд: Аерокомуникације. 
  • Fred George (Dec 21, 2016). "Operators Survey: Cessna Citation Mustang". Business & Commercial Aviation. Aviation Week.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]