Шест стопа под земљом

С Википедије, слободне енциклопедије
Шест стопа под земљом
Шест стопа под земљом
Ориг. називSix Feet Under
Жанрдрама
драмедија
црни хумор
АуторАлан Бол
УлогеПитер Краузе
Мајкл Си Хол
Франсес Конрој
Лорен Амброз
Фреди Родригез
Метју Сент Патрик
Џереми Систо
Рејчел Грифитс
Џејмс Кромвел
Џастина Мачадо
Композитор музичке темеТомас Џуман
КомпозиторРичард Марвин
ЗемљаСједињене Државе
Језикенглески
Број сезона5
Број епизода63 (списак епизода)
Време трајања46–62 минута
72 минута (финале серије)
Продукција
Извршни продуцентАлан Бол
Роберт Гринблат
Дејвид Џејнолари
Алан Пол (2–5. сезона)
Брус Ерик Каплан (4–5. сезона)
Рик Кливленд (5. сезона)
ПродукцијаActual Size Films
The Greenblatt/Janollari Studio
HBO
ДистрибуцијаWarner Bros. Television
Емитовање
ЕмитерHBO
Формат слике480i (4:3 SDTV) (1–2. сезона)
480i (16:9 SDTV) (3–5. сезона)
Премијерно
приказивање
3. јун 2001. (2001-06-03) — 21. август 2005. (2005-08-21)
Емитовање у Србији
ЕмитерHBO Go
Званични веб-сајт

Шест стопа под земљом (енгл. Six Feet Under) је америчка драмска телевизијска серија творца и продуцента Алана Бола. Премијера је била на премијум мрежи HBO у Сједињеним Државама 3. јуна 2001. и завршила се 21. августа 2005. године, у распону од 63 епизоде током пет сезона. Приказује животе породице Фишер, која води погребно предузеће у Лос Анђелесу, заједно са својим пријатељима и љубавницима.

У драми ансамбла глуме Питер Краузе, Мајкл Си Хол, Франсес Конрој, Лорен Амброз, Фреди Родригез, Метју Сент Патрик и Рејчел Грифитс као централни ликови. Продуцирана је од стране Actual Size Films-а и The Greenblatt/Janollari Studio-а и снимљена је на локацији у Лос Анђелесу и холивудским студијима.

Серија Шест стопа под земљом је добила широко одобрење критичара, посебно због писања и глуме, и непрестано цртала високе рејтинге за мрежу HBO. Сматрају је једном од најбољих телевизијских серија свих времена, коју су Time,[1] The Guardian[2] и Empire[3] уврстили на спискове најбољих. Финале емисије такође је описан као једно од најбољиг финала телевизијских серија.[4][5][6][7][8][9][10][11][12] Серија је освојила бројне награде, укључујући девет награда Еми, три награде Цеха филмских глумаца, три награде Златни глобус и награду Пибоди.

Радња[уреди | уреди извор]

У серији глуми Питер Краузе као Нејт Фишер, чији отац директор сахране (Ричард Џенкинс) умире и завештава власништво над Fisher & Sons Funeral Home-у Нејту и његовом другом сину Дејвиду (Мајкл Си Хол). Клан Фишер такође укључује удовицу Рут Фишер (Франсес Конрој) и ћерку Клер Фишер (Лорен Амброз). Међу осталим редовним особама су мортицар и породични пријатељ Федерицо Дијаз (Фреди Родригез), Нејтова девојка Бренда Ченовит (Рејчел Грифитс) и Дејвидов дугогодишњи дечко Кит Чарлс (Мејту Сент. Патрик).

На једном нивоу, серија је уобичајена породична драма која се бави питањима као што су међуљудски односи, неверство и религија. Истовремено, одликује се усредсређеношћу на тему смрти, коју истражује на личном, верском и филозофском нивоу. Свака епизода започиње смрћу, чији се узрок креће од срчаног удара до убиства до синдрома изненадне смрти новорођенчади. Та смрт обично даје тематски тон свакој епизоди, омогућавајући ликовима да размишљају о својој тренутној срећи и несрећама на начин који је осветљен смрћу и њеним последицама. Серија такође користи мрачни хумор и надреализам током свих сезона.

Уређај за понављање радње састоји се од лика који има замишљени разговор са покојником; на пример, Нејт, Дејвид и Федерико понекад „разговарају” са покојником на почетку епизоде, док се леш балзамира, или током планирања сахране или саме сахране. Понекад ликови разговарају са другим преминулим ликовима, посебно са Натанијелом Фишером Старијим. Творац серије Алан Бол рекао је да ово представља унутрашњи дијалог живих ликова изражен у облику спољних разговора.

Улоге[уреди | уреди извор]

Главне[уреди | уреди извор]

Глумац Улога
Питер Краузе Нејт Фишер
Мајкл Си Хол Дејвид Фишер
Франсес Конрој Рут Фишер
Лорен Амброз Клер Фишер
Фреди Родригез Федерико Дијаз
Метју Сент Патирк Кит Чарлс
Џереми Систо Били Ченовит
Џејмс Кромвел Џорџ Сибли
Џастина Мачадо Ванеса Дијаз

Епизоде[уреди | уреди извор]

СезонаЕпизодеОригинално емитовањеПросечна гледаност
(у милионима)
ПремијераФинале
1.133. јун 2001. (2001-06-03)19. август 2001. (2001-08-19)5,3
2.133. март 2002. (2002-03-03)2. јун 2002. (2002-06-02)5,6[13]
3.132. март 2003. (2003-03-02)1. јун 2003. (2003-06-01)4,7[14]
4.1213. јун 2004. (2004-06-13)12. септембар 2004. (2004-09-12)3,7[15]
5.126. јун 2005. (2005-06-06)21. август 2005. (2005-08-21)2,5

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ „Six Feet Under”. Time. The 100 Best TV Shows of All-TIME. 6. 9. 2007. Архивирано из оригинала 25. 10. 2014. г. Приступљено 28. 3. 2010. 
  2. ^ „The 100 best TV shows of the 21st century”. The Guardian. 13. 9. 2019. Архивирано из оригинала 1. 11. 2019. г. Приступљено 23. 9. 2019. 
  3. ^ „The 100 Greatest TV Shows Of All Time”. Empire. 16. 10. 2019. Архивирано из оригинала 24. 4. 2020. г. Приступљено 13. 5. 2020. 
  4. ^ Wiley, Arlo (27. 3. 2009). „The Ten Best Television Series Finales”. Blogcritics. Архивирано из оригинала 2015-10-02. г. 
  5. ^ Potts, Kim (11. 3. 2009). „50 Best TV Dramas Ever”. TV Squad. Архивирано из оригинала 2010-05-08. г. 
  6. ^ Cericola, Rachel (22. 8. 2005). „Happy Endings: The 6 Best TV Finales”. TV Fodder. Архивирано из оригинала 3. 5. 2010. г. Приступљено 28. 3. 2010. 
  7. ^ Harrison, Shaun. „The Best TV Finales Ever”. TV Guide. Приступљено 14. 5. 2010. 
  8. ^ „TV's Best and Worst Series Finales”. New York Post. Архивирано из оригинала 30. 6. 2012. г. 
  9. ^ „TV's All-Time Best Series' Finales”. MSN TV. Архивирано из оригинала 25. 3. 2009. г. Приступљено 28. 3. 2010. 
  10. ^ „5 Best TV Finales”. Pop Vultures. 14. 3. 2008. Архивирано из оригинала 15. 7. 2011. г. Приступљено 28. 3. 2010. 
  11. ^ „The Best Series Finales”. UGO. 11. 6. 2007. Архивирано из оригинала 24. 8. 2010. г. 
  12. ^ Wilson, Stacey (2. 4. 2009). „Top 10 TV Series Finales: The Sopranos, Friends, Cheers”. MTV News. Архивирано из оригинала 10. 6. 2017. г. Приступљено 28. 3. 2010. 
  13. ^ „Development Update: November 8–10”. The Futon Critic. 10. 11. 2004. Приступљено 2. 4. 2015. 
  14. ^ Fitzgerald, Toni (4. 6. 2003). „FX's big score with '44 Minutes'. Media Life Magazine. Архивирано из оригинала 4. 4. 2015. г. Приступљено 2. 4. 2015. 
  15. ^ „Development Update: August 22–24”. The Futon Critic. 24. 8. 2005. Приступљено 23. 3. 2015. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]