Rista Simonović

С Википедије, слободне енциклопедије
Риста М. Симоновић
Rista M. Simonovic.jpg
Пуно имеРиста М. Симоновић
Рођење(1908-02-20)20. фебруар 1908.
Врање, Краљевина Србија
Смрт19. мај 1998.(1998-05-19) (90 год.)
Врање, СР Југославија

Rista M. Simonović (Vranje, 20. februar 1908 — Vranje, 19. maj 1998), bio je po obrazovanju pravnik, po zanimanju advokat, sudija i upravnik Državnog arhiva u Vranju, po interesovanju istoričar, književni kritičar, novinar, bibliofil.

Život i delo[уреди | уреди извор]

Poreklo[уреди | уреди извор]

Rista M. Simonović Gočoban rođen je 20. februara 1908. godine u Vranju, kao deseto dete, u braku Mladena Simonovića, zanatlije, i Aleksandre Simonović (devojačko Đorđević), domaćice. Mladen i Aleksandra imali su jedanaestoro dece, desetoricu sinova i ćerku, od kojih je preživelo njih petoro. Njegov deda Simon Ivanović, po kome je posle 1878. porodica dobila prezime Simonović, bio je pismen čovek. Njegovi preci došli su krajem 18. veka iz okoline Prizrena. Simon Ivanović i njegov sin Mladen, kasnije Simonović, bili su dobri majstori, zidari i dunđeri. Rista M. Simonović je rano ostao bez oca, koji je učestvovao u Prvom i Drugom balkanskom ratu, a zatim u Prvom svetskom ratu. Ubili su ga Arnauti 1914, između Prištine i Prizrena. Njegova majka Aleksandra Simonović sama je odškolovala svoju decu.

Mladost i školovanje[уреди | уреди извор]

Rista M. Simonović završio je osnovnu školu i gimnaziju u Vranju. Kao mladić bavio se sportom, igrao je za fudbalski klub „Sloga“. Učestvovao je u svim kulturnim i prosvetnim priredbama u Vranju. Vodio je metereološku stanicu od 1929. do 1931. Godine 1933. bio je knjižničar Građanske kasine s bibliotekom i čitaonicom, a 1937. i 1938. bio je njen potpredsednik i u njoj je održao mnoga predavanja. Jedan je od osnivača i urednika „Vranjskih novina“. Diplomirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu 1935. Ispite je polagao kod Slobodana Jovanovića, Đorđa Tasića, Dragoljuba Jovanovića, Lazara Markovića i drugih. S nekima od njih se kasnije dopisivao. Godine 1937. postao je advokatski pripravnik.

Drugi svetski rat[уреди | уреди извор]

Kad su Bugari okupirali Vranje 1941, Rista M. Simonović, Srbin i levičar, odbio je da se izjasni kao „moravski Bugarin“. Među prvima je uhapšen i mučen. Bugari su mu zaplenili knjige i spalili ih ispred zgrade Gimnazije. Vreme okupacije preživeo je obrađujući zemlju. Godine 1944. oženio se Katarinom Ilić, iz porodice Kaluđera, s kojom je dobio ćerku i trojicu sinova, i od njih desetoro unučadi. U NOV-u je bio od 15. septembra 1944, kao vojnik 46. divizije, ratovao je protiv balista u Drenici, gde je ostao do 15. maja 1945. godine.

Poratno vreme[уреди | уреди извор]

Nakon rata, radio je u Okružnom narodnooslobodilačkom odboru i kao sudija u Okružnom sudu u Vranju. Novembra 1950. otpušten je iz službe, jer se „ogrešio o tekovine naše narodne reolucije“, tako što je čitao „jedan letak IB a da o tome nije nikoga obavestio“. Kao i za vreme okupacije, obrađivao je zemlju da bi prehranio porodicu. Tek marta 1953. dobio je rešenje da može da otvori advokatsku kancelariju u Kosovskoj Kamenici. Zatim je bio advokat u Bosilegradu i u Vladičinom Hanu, da bi se, posle devet godina izgnanstva, 1962. vratio u Vranje i osnovao Državni arhiv Vranja, čiji je direktor bio do penzionisanja. Iste godine, ustupio je Muzeju Vranja veliku i retku građu (sva prva izdanja dela Borisava Stankovića, prevode njegovih knjiga, plakate, fotografije i druge, ukupno 365 dokumenata) da bi osnovali spomen-kuću Borisava Stankovića. Bio je pokretač mnogih kulturnih aktivnosti u Vranju, a između ostalih i podizanja spomenika Borisavu Stankoviću, održavanja „Borine nedelje“ i drugih. Godine 1967. otvorio je prvu „Borinu nedelju“ u Gradskom parku. Otišao je u penziju 1973.

Životno delo[уреди | уреди извор]

Za svoj višedecenijski rad u kulturi i društvenom životu Vranja, dobio je Sedmoseptembarsko priznanje grada Vranja. Umro je 19. maja 1998. u devedeset i prvoj godini, kao najznačajnija ličnost Vranja druge polovine 20. veka. Od 1925. do 1997. objavio je 290 radova u više od dvadeset novina i časopisa: „Vranjski glasnik“, „Leskovački glasnik“, „Politika“, beogradska „Pravda“, zagrebački „Vijenac“, cetinjski „Zapisi“, skopsko „Srpsko Kosovo“, niške “Narodne novine“, „Anali Pravnog fakulteta“, „Književne novine“. Njegovo najznačajnije delo jeste "Društvena istorija Vranja, od kraja 19. do kraja 20. veka" (2013). Rukopis su za štampu priredili Slobodanka Mladenović, Simon Simonović, Branislav Simonović i Tomislav Simonović, njegova deca. Ova kapitalna knjiga ima 880 strana i sadrži 120 fotografija, pisama, plakata. "Društvenu istoriju Vranja" Rista M. Simonović pisao je, s kraćim i dužim prekidima, punih sedam decenija. Pored uvodnog dela („Počeci istorije Vranja“), priređivači su 116 priloga podelili u deset poglavlja, u kojima se ogleda život Vranja u poslednjih sto godina.

Dela[уреди | уреди извор]

Reference[уреди | уреди извор]