Пређи на садржај

Rubidijum nitrat

С Википедије, слободне енциклопедије
Rubidijum nitrat
Identifikacija
3D model (Jmol)
ChemSpider
ECHA InfoCard 100.032.767
  • [Rb+].[O-][N+](=O)[O-]
Svojstva
NO3
Molarna masa 147,473
Struktura[3]
Kristalna rešetka/struktura Romboedarska
Kristalografska grupa P31
a = 10,474 Å, c = 7,443 Å
707.2 Å3
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa).
Reference infokutije

Rubidijum nitrat je hemijsko jedinjenje, koje ima molekulsku masu od 147,473 Da.

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 0
Broj rotacionih veza 0
Particioni koeficijent[4] (ALogP) -2,0
Rastvorljivost[5] (logS, log(mol/L)) -0,7
Polarna površina[6] (PSA, Å2) 178,3
  1. ^ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today. 15 (23-24): 1052—7. PMID 20970519. doi:10.1016/j.drudis.2010.10.003.  уреди
  2. ^ Evan E. Bolton; Yanli Wang; Paul A. Thiessen; Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry. 4: 217—241. doi:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. ^ Jutta Pohl; Dieter Pohl; Gunadi Adiwidjaja (1992). „Phase Transition in Rubidium Nitrate at 346 K and Structure at 296, 372, 413 and 437 K”. Acta Crystallographica Section B. B48: 160—166. doi:10.1107/S0108768191013459Слободан приступ. 
  4. ^ Ghose, A.K.; Viswanadhan V.N. & Wendoloski, J.J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragment Methods: An Analysis of AlogP and CLogP Methods”. J. Phys. Chem. A. 102: 3762—3772. doi:10.1021/jp980230o. 
  5. ^ Tetko IV, Tanchuk VY, Kasheva TN, Villa AE (2001). „Estimation of Aqueous Solubility of Chemical Compounds Using E-State Indices”. Chem Inf. Comput. Sci. 41: 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  6. ^ Ertl P.; Rohde B.; Selzer P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. J. Med. Chem. 43: 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]