Јадници
 Илустација са ликом Козете из оригиналног издања Јадника (1862) | |
| Настанак и садржај | |
|---|---|
| Ориг. наслов | Les Misérables |
| Аутор | Виктор Иго |
| Земља | Француска |
| Језик | француски |
| Издавање | |
| Датум издавања | 1862 |
Јадници (франц. Les Misérables) роман је Виктора Игоа у пет томова, први пут објављен 1862. То је био један од првих бестселера у модерном издаваштву. Реч је о узбудљивом моралистичко-хуманистичком роману у којем Иго осликава широку друштвену фреску Француске, доба после Француске револуције и Наполеонових ратова.
Виктор Иго је написао Јаднике за време егзила на острву Џерси (1860—1862).
Радња[уреди | уреди извор]
Роман прати живот главног јунака Жана Валжана, бившег робијаша број 24601, који тражи начин да се искупи и започне нови живот. Поред њега, у роману се појављује галерија споредних јунака са својим причама, судбинама и емоцијама. У Јадницима се разматрају проблеми добра и зла, правде и закона, политике и религије, а све у контексту француске историје и карактеристичних судбина главних протагониста.
Преведен је на више страних језика. Први превод на српски језик урадио је Мита Ракић у 19. веку.
Главни ликови[уреди | уреди извор]
- Жан Валжан (Jean Valjean)
- Маријус Понмерси (Marius Pontmercy)
- Господин Миријел (Monseigneur Myriel), бискуп места Дињ
- Жавер (Javert), полицијски инспектор
- Фантина (Fantine)
- Козета (Cosette), Фантинина кћи
- Тенардијеови (Les Thénardier) су крчмар, његова жена и деца:
- Гаврош (Gavroche)
- Епонина (Éponine)
- Пријатељи абецеа (Les Amis de l'Abc)
- Анжолра (Enjolras)
Занимљивости[уреди | уреди извор]
Виктор Иго је писао веома дугачке реченице; у роману Јадници једна његова реченица протеже се на неколико страница и има 823 речи и 93 зареза.
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
 |
Јадници на Викимедијиној остави. |
