Јаков Герчић

С Википедије, слободне енциклопедије
Јаков Герчић
Portret Jakova Gerčića.jpg
Портрет Герчића, рани 19. вијек
Рођење(1788-11-10)10. новембар 1788.
Шид, Хабзбуршка монархија
Смрт2. септембар 1851.(1851-09-02) (62 год.)
Сремски Карловци, Аустријско царство
ИнституцијаКарловачка гимназија
ПотписJakov Gerčić signature.jpg

Јаков Герчић (Шид, 10. новембар 1788 - Сремски Карловци, 2. септембар 1851) био је историчар, професор и први Србин директор Карловачке гимназије.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јаков је рођен у Шиду, где похађа основну школу. Гимназију је завршио у Карловцима, филозофију у Сегедину, а математику у Пешти.[1]

Патронат Карловачке гимназије изабрао га је 1815. године за професора разреда човечности (humaniora). Герчић 1820. године напушта гимназију, и постаје васпитач синовца фелдцајгмајстера Дуке. Три године ради као васпитач, да би се 1823. године вратио у Карловце за професора. По одласку директора Павла Магде 1825. године Патронат је за новог директора поставио Герчића.[2] Герчић је одмах започео реформу наставног плана у карловачкој гимназији. Провео је као први Србин[3] на положају директора карловачке гимназије између 1825-1851. године. Нарочито се бавио проучавањем историје и латинског језика.[4] Био је поштован од стране својих ученика, и важио је за доброг педагога. У Архиву Карловачке гимназије сачуван је већи број његових рукописа из српске и светске историје, које није успео да заврши.[1]

Када је 1838. године Крагујевачка гимназија подигнута на ниво Лицеја, Герчићу је понуђено да буде професор и ректор ове образовне установе.[1]

Од 1850. године био је коресподентни члан Друштва српске словесности.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Петровић, Коста (1991). Историја Карловачке гимназије. Нови Сад: Матица српска. стр. 162—164. 
  2. ^ "Школски лист", Сомбор 15. август 1880.
  3. ^ "Педагошка стварност", Београд 7/1961.
  4. ^ Дејан Медаковић: "Изабране српске теме: студије и прилози", Београд 1993.
  5. ^ „ЈАКОВ ГЕРЧИЋ”. www.sanu.ac.rs. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]