Јасу IV
Јасу IV | |
---|---|
Лични подаци | |
Место рођења | Етиопско царство |
Датум смрти | 18. март 1832. |
Место смрти | Етиопско царство |
Породица | |
Родитељи | Соломон III |
Династија | Соломонска династија |
Цар Етиопије | |
Период | 18. јун 1830 — 18. март 1832. |
Претходник | Гигар |
Наследник | Гебре Крестос |
Јасу IV (гиз: ኢያሱ) био је етиопски цар (негуш негасти) од 18. јуна 1830. до 18. марта 1832. godine. Он је био припадник Соломонске династије, по свом оцу, цару Соломону III.
Биографија
[уреди | уреди извор]Јасу IV је био марионета у рукама утицајног и моћног ендерасеа (регент) Раса Дорија, који га је поставио на трон уместо свргнутог цара Гигара.
Јасу IV је ипак покушао да се осамостали, па прокрстарио Етиопију и подстицао људе на буне против локалних расева. Но, кад је на сцену ступио Рас Али II који је наследио свог стрица Рас Дорија и сазнао шта Јасу ради, он га је убрзо свргнуо с престола и поставио свог фаворита Гебре Крестоса.[1][2]
Постоји и другачија верзија пада Јасуа IV. Јерусалимски бискуп Семјуел Гобат (1799—1879), написао је свом часопису да је Јасу пао због завере бившег цара Гигара, који је у свом тестаменту „лажно оптужио“ Јасуа да се удружио с ривалом Рас Алија II, Фарисом Алијом, да свргну Рас Алија са места регента. Семјуел Гобат је чак написао 26. новембра 1832: „Јасно је да је стари цар Гигар набавио отров за његово смакнуће“.[3]
Извори
[уреди | уреди извор]- ^ Budge 1970.
- ^ Blundell 1922, стр. 488.
- ^ Samuel Gobat (1969) [1851]. Journal of Three years' Residence in Abyssinia. New York: Negro Universities Press. Although Gobat calls him "Aligaz Faris", the Royal chronicles correctly identify him as "Ali Faris" pp. 429.
Литература
[уреди | уреди извор]- Blundell, Herbert Weld (1922). The Royal Chronicle of Abyssinia: 1769-1840. Cambridge University Press. стр. 488–.
- Budge, Ernest A. Wallis (1970) [1928]. A History of Ethiopia, Nubia & Abyssinia : According to the Hieroglyphic Inscriptions of Egypt and Nubia, and the Ethiopian Chronicles. Anthropological Publications.