26. новембар
Из Википедије, слободне енциклопедије
26. новембар (26.11.) је 330. дан године по грегоријанском календару (331. у преступној години). До краја године има још 35 дана.
Догађаји[уреди]
| новембар | ||||||
| П | У | С | Ч | П | С | Н |
| 1 | 2 | 3 | ||||
| 4 | 5 | 6 | 7 | 8 | 9 | 10 |
| 11 | 12 | 13 | 14 | 15 | 16 | 17 |
| 18 | 19 | 20 | 21 | 22 | 23 | 24 |
| 25 | 26 | 27 | 28 | 29 | 30 | |
- 1703. — У дводневној „Великој олуји“ у јужној Енглеској погинуло је најмање 8.000 људи.
- 1865. — Објављена је књига Луиса Керола „Алиса у земљи чуда“
- 1880. — Велике силе су присилиле Турску да Црној Гори преда Улцињ, који су Црногорци заузели у рату од 1876. до 1878.
- 1914. — У Првом светском рату експлодирао је британски ратни брод „Булворк“, док је у њега укрцавана муниција. Од 750 чланова посаде преживело је само њих 12.
- 1918. — Велика народна скупштина у Подгорици је одлучила да се са престола збаце Петровић-Његоши и да се краљевина Црна Гора присједини краљевини Србији.
- 1922. — Отворена је гробница фараона Тутанкамона, коју је у Долини краљева код Луксора открио енглески археолог Хауард Картер. Картер и лорд Карнавон били су први људи који су ушли у гробницу после више од 3.000 година, када је у њу положен фараон.
- 1940. — Немци су у окупираној Варшави у Другом светском рату почели да ограђују део града од којег су направили гето за око пола милиона пољских Јевреја.
- 1941. — Шест јапанских носача авиона у великој тајности испловило ка америчкој луци Перл Харбор.
- 1942. — У Бихаћу је у Другом светском рату основано Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије, а 54 делегата су изабрала Извршни одбор АВНОЈ-а са др Иваном Рибаром на челу.
- 1949. — У Индији је прихваћен устав којим је Индијска Унија постала република у оквиру британског Комонвелта. Устав је ступио на снагу у јануару 1950.
- 1965. — Француска је лансирала први вештачки сателит.
- 1967. — Народни ослободилачки фронт прогласио је у Адену Народну Републику Јемен (Јужни Јемен), након 128 година британске колонијалне владавине.
- 1978. — Ирански верски лидери и политичари, у настојању да оборе шаха Резу Пахлавија, прогласили су генерални штрајк који је парализовао живот у Ирану.
- 1979. — Међународни олимпијски комитет гласао је да се, после 21 године одсуства, Кини обнови чланство у тој организацији.
- 1986. — Од иранске ракете која је пала у ирачки главни град Багдад у Ирачко-иранском рату погинуло је 48 цивила.
- 1987. — Тајфун је на Филипинима разорио око 14.000 кућа, погинуло је 270 људи.
- 1990. — Савет безбедности УН је одобрио мировни план за Камбоџу.
- 1993. — Први генерални штрајк у Белгији после готово пола века парализовао је привреду и саобраћај и приморао владу на преговоре са синдикатима.
- 1998. — У заједничкој декларацији током посете кинеског председника Ђанга Цемина, Јапан је изразио дубоко кајање због акција које је предузео у Кини у Другом светском рату.
- 2000. — Бивши председник СР Југославије Слободан Милошевић је на ванредном конгресу Социјалистичке партије Србије поново изабран за председника партије. Милошевић је у јуну наредне године изручен Међународном суду за ратне злочине у Хагу.
- 2001. — Непалски краљ Ђанендра објавио је ванредно стање у земљи након тродневних немира, током којих је убијено најмање сто људи, а које су изазвали припадници маоистичког герилског покрета у покушају да свргну монархију са власти.
- 2009. — Радикалка Гордана Поп-Лазић на седници скупштине Србије гађала ципелом председавајућу Гордану Чомић.
Рођења[уреди]
- 1787. — Вук Стефановић Караџић, српски филолог и реформатор српског језика. (†1864)[1].
- 1845. — Мајор Михаило Илић, Јаворски јунак, српски војсковођа, ратник, војни писац, научник и преводилац[2]
- 1894. — Норберт Винер, амерички математичар и оснивач кибернетике.
- 1948. — Крешимир Ћосић, југословенски и хрватски кошаркашки репрезентативац. († 1995.)
- 1951. — Илона Шталер Чичолина, мађарско-италијанска порно звезда.
- 1969. — Шон Кемп, амерички кошаркаш.
- 1980. — Алберт Монтањес, шпански тенисер.
Смрти[уреди]
- 1504. — Изабела I Католичка, краљица Кастиље од 1474.
- 1744. — Ђузепе Гварнери, италијански градитељ виолина.
- 1855. — Адам Мицкјевич, пољски писац.
- 1888. — Герман Анђелић, патријарх српске православне цркве. (* 1822.)
- 1910. — Лаза Костић, српски књижевник, песник, новинар, драмски писац и естетичар
- 1968. — Арнолд Цвајг, немачки писац.
Празници и дани сећања[уреди]
- Српска православна црква данас прославља
