Јахве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Драхма (четвртина шекела) кованица из персијске покрајине Јудеја Медината, вјероватно представља Јахвеа како сједи трону[1]

Јахве (хебр. יהוה‎) био је национални бог Краљевства Изреал и Јудеја.[2] Тачно поријекло назива је спорно, иако сеже из млађег гвозденог доба, па чак и касног бронзаног:[3] назив се у почетку користио као епитет бога Ела, врховног божанства Кананске религије током бронзаног доба,[4] али најраније вјеродостојно помињање је у египатским текстовима који га смјештају међу номаде из јужне Трансјорданије.[5]

У најстаријим библијским текстовима Јахве је типични древни блискоисточни „божији ратник“ који води небеску војску против непријатеља Израела;[6] касније је постао главно бог Краљевства Израел и Јудеја,[7] а краљевски суд и храм промовишу Јахвеа као бога цијелог космоса, који посједује све позитивне особине претходно приписиване другим боговима и божанствима.[8][9] Пред крај Вавилонског ропства (6. вијек п. н. е.), само постојање других богова је негирано, а Јахве је проглашен творцем космоса и истинским богом цијелог свијета.[9]

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. Edelman (1995). стр. 190.
  2. Miller (1986). стр. 110.
  3. Miller (2000). стр. 1.
  4. Dijkstra (2001). стр. 92.
  5. Dever (2003b). стр. 128.
  6. Hackett (2001). стр. 158–59.
  7. Smith (2002). стр. 72.
  8. Wyatt (2010). стр. 69–70.
  9. 9,0 9,1 Betz (2000). стр. 917.

Литература[уреди]