Јоаким Пектар

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Грб Гуткеледа

Јоаким Пектар (умро априла 1277.) је био угарски великаш, славонски бан (1270-1272 и 1276-1277) и један од главних личности угарске политике седамдесетих година 13. века.

Биографија[уреди]

Јоакимов отац био је палатин Стефан Гуткелед[1]. У сукобу Стефана V и Беле IV, Јоаким је био у кругу присталица Беле. Обављао је функцију главног пехарника краља Беле. Добио је значајне поседе у Трансилванији и Источној Угарској које су припадале "младом краљу" Стефану који се често дизао против оца. Понео је титулу славонског бана 1270. године, а на значајне положаје постављани су и чланови његове породице. Уживао је поверење Јелисавете Куманке, те је након смрти краља Стефана V заједно са њом преузео управљање над Угарском у име малолетног краља Ладислава IV Куманца. Могуће да је био умешан и у убиство Беле Ростиславића, унука покојног краља Беле, 1272. године. Јоаким и Јелисавета су по доласку на власт били у сукобу са најмоћнијом угарском властелом, међу којима су били и припадници породица Гисинг и Чак. То је довело до краткотрајног грађанског рата у земљи (1275—1276) у коме Јелисавета и Јоаким успевају да се обрачунају са племством. Јоаким се налазио на челу Угарске у тренутку када се она умешала у унутрашњу политику Србије, односно сукобу српског краља Уроша и његовог сина Драгутина. Могуће да је управо Јоаким пружио војну подршку Стефану Драгутину у грађанском рату који је окончан битком на Гатачком пољу и свргавањем краља Уроша. Јоаким гине у сукобу са великашком породицом Бабонића априла 1277. године[2].</ref><ref>Zsoldos 2011, стр. 317.

Породица[уреди]

Јоакимов отац Стефан обављао је функције угарског палатина (1246—1248) и славонског бана (1248—1249)[1]. Име Јоакимове мајке није познато. Имао је тројицу браће: Николу, Стефана и Павла. Сва четворица обављали су високе функције у Угарској. Павле је био северински бан од 1272. до 1275. године. Јоаким је био ожењен Маријом Романовном, ћерком Романа Даниловича, галичког кнеза и Гертруде Бабенберг. Имали су једну ћерку чије име није познато.

Референце[уреди]

  1. 1,0 1,1 Markó 2006, стр. 356.
  2. ^ Engel 2001, стр. 107.

Литература[уреди]

  • Engel, Pál (2001). The Realm of St Stephen: A History of Medieval Hungary, 895–1526. I.B. Tauris Publishers. ISBN 978-1-86064-061-2. 
  • Engel Pál: Beilleszkedés Európába, a kezdetektől 1440-ig – Magyarok Európában I. (Háttér lap- és Könyvkiadó, Budapest, 1990)
  • Markó, László (2006). A magyar állam főméltóságai Szent Istvántól napjainkig: Életrajzi Lexikon [Great Officers of State in Hungary from King Saint Stephen to Our Days: A Biographical Encyclopedia] (in Hungarian). Helikon Kiadó. ISBN 978-963-547-085-3..
  • Zsoldos, Attila (2011). Magyarország világi archontológiája, 1000–1301 [Secular Archontology of Hungary, 1000–1301] (in Hungarian). História, MTA Történettudományi Intézete. ISBN 978-963-9627-38-3..