Бела од Мачве

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Бела
Пуно име Бела Ростиславовић
Датум рођења после 1243.
Место рођења Угарско краљевство
Датум смрти новембар 1272.
Место смрти Маргитсигет
Угарско краљевство
Династија Рјуриковичи
Отац Ростислав Михаиловић
Мајка Ана Угарска
Мачвански бан
Период 1262-1272
Претходник Ростислав Михаиловић
Наследник Ролан Ратот
Бан Усоре и Солија
Период 1270-1272
Претходник Михаило Ростиславовић
Наследник Стефан Гуткелед
Alex K Yaroslav.svg

Бела Ростиславић (после 1243 - новембар 1272) је био мачвански бан (1262-1272) и бан Босне, односно Усоре и Солија (1266/1271-1272)[a]. Припадао је династији Рјуриковића.

Биографија[уреди]

Бела је био син руског кнеза Ростислава Михаиловића који је као угарски вазал владао Галичом, Босном и Мачвом. Мајка му је била Ана, ћерка угарског краља Беле IV. Ростислав Михаиловић је умро 1262. године. Његове територије подељене су између његових синова. Бела је наследио Мачванску бановину и Браничево (са Београдом), а његов брат, Михаило, Босну. Краљ Бела је одлучио да изврши неке промене на југу своје државе те је Славонију, Далмацију и Хрватску, које су до тада биле под влашћу његовог старијег сина Стефана V, доделио млађем Бели. Стефан се побунио против свога оца. Бела од Мачве стао је на страну угарског краља. Мир је склопљен 5. децембра 1262. године. Извршена је подела Угарског краљевства. Стефан је заузео триторије којима је владао Бела од Мачве у покрајини Берег, са дворцем Фузер. Белина мајка жалила се папи Урбану IV, али млади краљ није желео да напусти своје територије.

Децембра 1264. године Бела IV је напао свога сина. Свога унука Белу поставио је на чело једне од својих трупа. Главни Белин војсковођа, Хенри I Гисинговац поражен је од Стефана у бици код Ишасега (март 1265). Бела од Мачве, који је учествовао у бици, побегао је са бојног поља. Нови мир закључен је 23. марта 1266. годин е у Маргитсигету. Потврђена је ранија подела Угарске. Михаило је умро исте године те је Бела од Мачве наследио делове Босне. Српски краљ Урош I је 1268. године напао Мачванску бановину. Срби су Угарима наносили поразе све док угарски краљ није послао помоћ. Угарске трупе поразиле су Уроша. Сам српски краљ пао је у заробљеништво.

Када је угарски краљ Бела умро (3. мај 1270), његов унук није следио пример своје мајке и Хенрија Гисинговца који се склањају на двор чешког краља Отакара II Пшемисловића. Он је помогао своме ујаку Стефану V у борби против чешког краља. Након Стефанове смрти (6. август 1272), на престо је дошао његов син Владислав . Белина мајка и Хенри враћају се у Угарску. Исте године убијен је Бела који се нашао у кругу властеле блиске новом краљу. Убио га је један од људи Хенрија Гисинговца. Белине територије подељене су између неколико угарских племића.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Свјатослав III Всеволодович
 
 
 
 
 
 
 
8. Всеволод IV од Кијева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Марија од Полоцка
 
 
 
 
 
 
 
4. Михаило Черниговски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Казимир II Праведни
 
 
 
 
 
 
 
9. Марија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Јелена од Моравске
 
 
 
 
 
 
 
2. Ростислав Михаиловић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Мстислав II од Кијева
 
 
 
 
 
 
 
10. Роман Велики
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Марија Романовна
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Рјурик Ростиславић
 
 
 
 
 
 
 
11. Предиславна Рјурикова од Кијева
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Ана Јуревна од Турова
 
 
 
 
 
 
 
1. Бела од Мачве
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Бела III
 
 
 
 
 
 
 
12. Андрија II Арпадовић
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Агнеса од Антиохије
 
 
 
 
 
 
 
6. Бела IV
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Бертолд IV, гроф од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
13. Гертруда од Мераније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Агнеса од Рохлица
 
 
 
 
 
 
 
3. Ана Угарска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. непознат Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
14. Теодор I Ласкарис
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Марија Ласкарина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Алексије III Анђео
 
 
 
 
 
 
 
15. Ана Комнина Анђелина
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Еуфросина Дукина Каматера
 
 
 
 
 
 


Напомене[уреди]

  1. ^ Босанску бановину угарског краља Беле чиниле су територије земаља Усоре и Соли. Бановина је основана 1254. године. Први бан био је Ростислав Михаиловић, отац Беле од Мачве. У титули Ростислава Михаиловића званично се не помиње ни Усора и Соли. Он је "дукс Галиције и господар Мачве" (dux Gallicie et dominus de Machou). Његова власт у Мачви ослањала се на традицију сремског кнештва Јована Анђела, сина угарске принцезе Маргарите (Марије) и византијског цара Исака II Анђела. Ана, супруга Ростислава Михаиловића, носила је титулу "кнегиње Галиције и Босне и Мачве" (Ducissa Gallicie ac de Bozna et de Mazo domina). Под Босном се овде подразумевају земље Усора и Соли. Власт Матеје Нинослава сведена је на земље Босну и Доњи Краји. Након Белине смрти, власт над Мачвом, Усором и Соли предавана је у руке моћних кнежева о чему сведоче бројне повеље из периода од 1272. до 1280. године. Смењују се Роланд Ратот, Хенрик Гисинговац, Егидије од Мославине, Угрин Чак, извесни Јан и Иринеј. Изричит помен "бановине Усоре и Соли" помиње се у титули Гисинговца од новембра 1272. до априла 1273. године када се он титулише као "banus de Wozora et de Sou" и Иринеја (bano de Sow etdeWozora). У осталим случајевима Усора и Соли наводе се као Босна.

Литература[уреди]