Јулија Млађа

С Википедије, слободне енциклопедије
Јулија Млађа
Лични подаци
Датум рођења19. п. н. е.,
Место рођењаГалија,
Датум смрти28
Место смртиТремити,
Породица
СупружникЛуције Емилије Паул
ПотомствоЕмилија Лепида, Марко Емилије Лепид
РодитељиМарко Випсаније Агрипа
Јулија Старија
ДинастијаЈулијевци-Клаудијевци, Јулијевци

Јулија Млађаклас. лат. IVLIA•MINOR), позната и као Јулила (мала Јулија) и Јулија Випсанија Агрипина, била је римска племкиња из Јулијевско-клаудијевске династије. Јулија је била прво кћер и друго дете познатог римског војсковође Марка Випсанија Агрипе и Јулије Старије. Са својом сестром Агрипином Старијом, Јулија је одгајана код свог деде по мајци, цара Августа и његове треће жене Ливије Друзиле.

Јулија Млађа била је старија унука Октавијана Августа, тетка по мајци цара Калигуле и Агрипине Млађе и рођака цара Клаудија.

Биографија[уреди | уреди извор]

Јулија је рођена око 19. п. н. е.. Око 5. или 6. године п. н. е., њен деда, цар Август, удао је за Луција Емилија Паула, који ће постати конзул 1. године нове ере.[1] Паул је био Јулијин рођак, пошто је Августова друга жена, Скрибонија, била бака и њему и Јулији.

Јулијина мајка, Јулија Старија, била је једино дете Августа и Скрибоније док је Паулова мајка, Корнелија Сципиона, била Скрибонијина ћерка из њеног ранијег брака са Публијем Корнелијем Сципионом Салвитом.

Паул и Јулија имали су ћерку, Емилију Лепиду, а могуће и сина, Марка Емилија Лепида.

Према античким изворима, 8. године нове ере, Јулија је прогнана због прељубе са сенатором Децимом Јунијем Силаном. Јулија је прогнана на мало острво Тремити у Јадранском мору. Јулија је родила дете у прогонству али Август га није признао и наредио да, према римском обичају, буде остављено у планинама.[2] Силан је отишао у добровољно прогонство али се вратио по доласку цара Тиберија на престо.[3]

Негде у периоду између 1. и 14. године нове ере, Јулијин муж, Паул, погубљен је због умешаности у заверу.[4] Поједини историчари спекулишу да Јулија заправо није прогнана због прељубе већ због умешаности у заверу заједно са својим мужем. Према другим изворима, Јулија и њена породица били су мета Ливијиних сплетки које су имале за циљ да их униште. Јулија и њена породица задобили су отворене симпатије римског народа.

Јулија је умрла 29. године у прогонству, након што је провела чак двадесет година на острву.[5] Због прељубе коју је починила, Август је у свом тестаменту забранио да буде сахрањена у Риму.

Породично стабло[уреди | уреди извор]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Луције Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Марко Випсаније Агрипа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Јулија Млађа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
12. Гај Октавије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Октавијан Август
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Марко Атије
 
 
 
 
 
 
 
13. Атија Балба Цезонија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Јулија Цесарис
 
 
 
 
 
 
 
3. Јулија Старија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Луције Скрибоније Либон
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Скрибонија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Сентија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Видети[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]