Аврамије Затворник
 | Овај чланак можда захтева чишћење и/или прерађивање како би се задовољили стандарди квалитета Википедије. Проблем: чланак је написан хагиографским стилом, а такође је највероватније и историјски неутемељен. |
| Свети Аврамије Затворник | |
|---|---|
 | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 290. |
| Место рођења | Танија, |
| Датум смрти | 360. |
| Место смрти | Лампсакос, |
| Световни подаци | |
| Поштује се у | Православна црква, Католичка црква |
| Празник | Аврамијевдан (29. октобара по јулијанском, 11. новембара по грегоријанском календару). |
| Заштитник | у Руској православној цркви св.Аврамије је заштитник ситне стоке, оваца |
Свети Аврамије Затворник (290-360) је био малоазијски хришћански испосник и монах.
Биографија[уреди | уреди извор]
Још као дете, са великом љубављу је посећивао цркву, слушавши реч Божју и поучавајући се у њој.[1] Родитељи му беху веома побожни и благочестиви људи, те у најбољој намери пожелеше да ожене свог сина и нађоше му девојку. Он се у почетку противио вољи својих родитеља, али не могавши да их ражалости, он пристаде.
Седми дан, после свадбе, руковођен Богом, он оде из града, удаљи се у самоћу и предаде се подвигу, прослављавши Бога. Његови сродници се јако ражалостише, али прихватише његову одлуку и оставише га да живи у молитвеном самовању и тиховању, не узнемиравајући га. Пронесе се глас по околини о његовој мудрости, разуму, великом уздржању, смирености и целомудрености. Родитељи му умреше, те он све своје имање подели сиромашнима, не оставивши себи ништа, јер се плашио да се његов ум не прилепи за неку овоземаљску ствар.
Подвизавао се пуних 50 година и за то време је изашао међу људе само два пута.[2] Први пут да обрати Богу једно село у ком су били сви незнабожци. Епископ је желео да га постави баш у то село за свештеника, али се Аврамије успротиви тој одлуци. Међутим, морао је прихватити и остати неко време у селу, као свештеник, где је саградио лепу цркву и у њој је узносио молитве Богу свакодневно да сабере расејани народ и уведе га у цркву. Незнабошци га оковаше, протераше из села и затрпаше камењем, али он се поново врати.
Мучен, гоњен, вучен, тучен, камењем затрпаван, гладан и жедан, он се не разгневи на њих и не клону духом, већ трпећи све, он се не предаде очајању, него још више разгореваше љубављу према Богу и сажаљењем према заблуделима. Молио је и поучавао старце као родитеље, млађе као браћу, децу као чеда, а истовремено је био злостављан и ружен од њих. Својом вером, молитвом и уздржањем, успео је да их преобрати и уведе у цркву и очисти их од идолске нечистоте. Крстио их је све у име Оца и Сина и Светога Духа. Када је завршио свој посао, он се повуче да настави свој подвиг.
Други његов излазак међу људе беше да спасе своју заблуделу нећаку Марију. Врати је на прави пут и поново настави свој пређашњи подвиг у самоћи, али више никад не изађе међу свет.
Аврамије је рођен у Малој Азији око 290. године а упокојио се мирно 360 године у 70 години живота на земљи.[3]
Тропар (глас 8):
К тебје отче извјесно спасесја јеже по образу, пријим бо крест посљедовал јеси Христу, и дјеја учил јеси презирати убо плот, преходит бо; приљежати же о души вешчи безсмертњеј, тјемже и со ангели срадујетсја преподобни Аврамије дух твој.
Помен[уреди | уреди извор]
Православне цркве Светом Преподобном Аврамију Затворнику посветиле су 29. октобар по јулијанском односно 11. новембар по грегоријанском календару.[2] У Русији се овај светац поштује као овчар односно заштитник оваца и ситне стоке.
Крсна слава[уреди | уреди извор]
Аврамијевдан као крсна слава се углавном јавља на подручју доњег Подриња. Западно од Дрине, породице које славе ову крсну славу највише су заступљене у околини Шековића, Сребренице, Власенице, Зворника и Бијељине. Источно од Дрине оне се најчешће јављају у следећим областима: Соколској Нахији (Азбуковици), Рађевини, Јадру, Мачви, Шабачкој Посавини и Шабачкој Поцерини.
Више породица са овом крсном славом забележено је и у Ваљевској Колубари и Подгорини, као и у Срему. По неколико породица које славе св. Аврамија Затворника забележено је и у следећим областима, односно градовима: Семберији, Банату, Београду, Шумадијској Колубари и централној Босни (Височка Нахија, околина Илијаша).
Осамдесетих година 19. века је на целокупној територији Дабробосанске митрополије (Босна без Зворничко – Тузланске епархије на североистоку) ову крсну славу славило само 38 породица. Чак 35 од овог броја (92%) живело је у околини Сребренице (област Осат) и Власенице, у источној Босни. Несумњиво је баш то подручје, заједно са зворничким крајем, матица, из које се већина породица које славе св. Аврамија ширила по Босни, Србији и по другим областима.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „Свети Аврамије Затворник”. СПЦ. Архивирано из оригинала 05. 02. 2020. г. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ а б „СВЕТИ АВРАМИЈЕ ЗАТВОРНИК”. Црква Уб. Приступљено 5. 2. 2020.
- ^ „Свети Аврамије Затворник”. Српски легат. Приступљено 5. 2. 2020.[мртва веза]
