Подриње (регија)

Из Википедије, слободне енциклопедије
Подриње
Општине кроз које протиче ријека Дрина у Босни и Херцеговини - Подриње.
Општине кроз које протиче ријека Дрина у Босни и Херцеговини - Подриње.
Највећи градови Лозница (Србија)
Бијељина, Зворник, Фоча (БиХ - РС)
Горажде (БиХ - Ф БиХ)
Држава Србија, Босна и Херцеговина
Регион Шумадија и западна Србија (Србија)
Република Српска, Федерација Босне и Херцеговине (БиХ)
Административна јединица Мачвански округ, Златиборски округ (Србија)
Босанско-подрињски кантон (Ф БиХ)

Подриње, меридијански издужена регија око ријеке Дрине, са србијанским и босанским дијелом.[1][2]

Положај[уреди]

Око доњег тока ријеке у србијанском Подрињу издваја се неколико макрорегија: Азбуковица, Јадар, Лешница, Мачва, а у Босни Семберија (макроплавина) и Бирач. На сјеверу се граничи са Посавином. Подриње је изграђено од разноврсних стијена, међу којима су и магматске, са рудиштима око Крупња, Зајаче, Зворника, Власенице, Сребренице, Братунац ... (антимон, олово, цинк, боксит и др.).[2]

Подриње је привредно недовољно развијено, претежно пољопривредно и хидроенергетски изузетно богато (хидроелектране »Бајина Башта«,»Зворник« и »Вишеград«), јер је Дрина хидроенергијом најбогатија ријека бивше Југославије.[2] Са пољопривредног аспекта Подриње је познато по производњи јагодичастог воћа, малине и купине, посебно на подручју Братунца и Љубовије. Подриње је и индустријски већ развијено, али је без добрих саобраћајних веза-пруга од Шапца води само до Зворника, а слабији пут до Бајине Баште (преко Љубовије). Кањонски и клисурасти дио долине Дрине непогодан је за градњу саобраћајница, иако ријека просијеца природан пут кроз Динариде далеко ка југу. Подриње је слабо насељено и без већих градова, међу којима је Лозница највећи.[3]

У Подрињу се налази и седам природних љечилишта - бање, у српском делу четири Бање:Бадања, Ковиљача, Прибојска, Радаљска а у босанско-херцеговачком три Бање: Дворови, Сребреничка, Вишеградска.[4][5]

Градови у Подрињу[уреди]

Градови у Босни и Херцеговини:

Градови у Србији (Западна Србија):

Види још[уреди]

Извори[уреди]

  1. Ивановић, М. (2013). Стање и могућности развоја културног туризма у Западној Србији. ПМФ, Департман за географију, туризам и хотелијерство, Нови Сад
  2. 2,0 2,1 2,2 Ристановић С. (2000). Река Дрина и Подриње. УКАН, Београд.
  3. Гајић, М. (1999). Географски размештај и могућности коришћења термоминералних вода у Подрињско-колубарском крају. Географски факултет, Београд.
  4. Станковић, С. (2002). Туризам Србије. Гласник српског географског друштва, вол. 82, бр. 1, стр. 63-63.
  5. Милутинoвић, Д. (2005). Потенцијали и ограничења развоја туризма у Доњем Подрињу. Географски факултет, Београд.

Спољашње везе[уреди]