Аглаонике

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Модеран приказ Аглаонике заснован на античкој црвенофигуралној пиксиди

Аглаонике (грч. Ἀγλαονίκη, Aglaoníkē) је била старогрчки астроном из 2. и 1. века пре нове ере.[1] Њу у својим списима помињу Плутарх[2] и Аполоније Рођанин[3] као жену астронома и ћерку Хегетора (или Хегемона) из Тесалије. Сматрала се чаробницом која може да учини да Месец нестане што значи да је могла да предвиди време и област у којој ће се десити Помрачење Месеца.[4][5]

Грчка пословица се односи на Аглаоникино наводно хваљење: "Да, као што Месец слуша Аглаонику".[6] Бројне жене астролози су се сматрале чаробницама и доводиле у везу са Аглаоникијом. Биле су познате као "вештице Тесалије" и биле су активне од 3. до 1. века пре нове ере.[6]

У Платоновој Горгији Сократ говори о "тесалонским чаробницама које, како кажу, спуштају Месец са неба".[7]

Плутарх бележи да је она била "детаљно упућена са периодима када ће се пуном Месецу десити помрачење, и, знајући унапред време и место где ће Месец прекрити земљина сенка, обманила жене и натерала их да верују да може да спусти месец."[8]

Један од кратера на Венери је назван по њој.[6]

Референце[уреди]

  1. ^ Peter Bicknell: "The witch Aglaonice and dark lunar eclipses in the second and first centuries BC." In: Journal of the British Astronomical Association, Bd. 93, Nr. 4, pp. 160–163
  2. ^ „Plutarch, De defectu oraculorum, section 13”. www.perseus.tufts.edu. 
  3. ^ Scholion to Argonautica 4.59
  4. ^ Ogilvie, Marilyn Bailey (1986). Women in Science. The MIT Press. ISBN 978-0-262-15031-6. 
  5. ^ Schmitz, Leonhard (1867), „Aganice”, Ур.: Smith, William, Dictionary of Greek and Roman Biography and Mythology, 1, Boston, стр. 59 
  6. 6,0 6,1 6,2 Howard, Sethanne (2008). Hidden Giants (2nd изд.). Lulu.com. стр. 31. ISBN 9781435716520. 
  7. ^ Gorgias. fordham.edu. 
  8. ^ Plutarch, Conjugalia Praecepta

Спољашње везе[уреди]