Адамов стил
Адамов стил (енгл. Adam style, Adamesque) је варијанта раног неокласицистичког стила у архитектури, декорацији ентеријера и дизајну намештаја коју су крајем седме деценије XVIII века развили шкотски архитекта Роберт Адам (1728–1792) и његова браћа Џон (1721–1792) и Џејмс (1732–1794).
Адамов стил, који је настао на основама енглеског паладијанског неокласицизма, представља слободнију интерпретацију класичне архитектуре. Значајну улогу у његовом формирању имала су археолошка истраживања и боље познавање античке архитектуре, као и декорација италијанске ренесансе и утицај савремене француске архитектуре.[1], [2]
Најпотпунији израз Адамов стил је нашао у декорацији ентеријера. Репертоар декоративних елемената овог стила инспирисан је античком римском архитектуром и сликарством Помпеја, али садржи и елементе неоготике, као и мотиве преузете из египатске и етрурске уметности; његова препознатљива обележја су: декоративни мотиви преузети из римске уметности (медаљони, вазе, урне, лозице, сфинге, грифони, аморети), сликани или изведени у штуку, расути по великим, равним површинама зида; гротеске, плитки пиластри, сликане траке, гирланде и драперије и сложени колорит.[3]
Крајем девете деценије XVIII века Адамов стил у Енглеској потискују струјања блиска ампиру.
Захваљујући тротомној илустрованој публикацији The Works in Architecture of Robert and James Adam (Архитектонска дела Роберта и Џејмса Адама; први том 1773, други том 1779; трећи том је постхумно објављен 1822. године)[4] декоративни репертоар Адамовог стила постао је познат широм Европе.
Шкотски архитекта Чарлс Камерон (1743–1812) уводи елементе овог стила у руску архитектуру (летња резиденција царице Катарине II у Царском Селу). Под утицајем Адамовог стила у САД се развио тзв. федерални стил (око 1780 – око 1830).
Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]
- Остерли Парк, Мидлсекс, 1761–1780.
- Латон Ху, Бедфордшир, 1766–1775.
- Аделфи, Лондон – куће у низу уз Темзу, 1768–1772.
- кућа Воткина Вилијамс-Вина, Лондон, 1772–1774.
- кућа грофице од Хома (у којој је данас смештен Институт Кортолд, 1775–1777.
- резиденција грофа од Дербија у Лондону, 1777–1778, уништена 1862.
Галерија[уреди | уреди извор]
-
Остерли Парк, Мидлсекс (1761–1780) -
Остерли парк, ентеријер -
Латон Ху, Бедфордшир (1766–1775), северна и јужна фасада -
Аделфи, Лондон – куће у низу уз Темзу, 1768–1772. -
Ентеријер резиденције грофа од Дербија у Лондону, 1777–1778. -
Таваница у етрурском стилу у резиденцији грофа од Дербија у Лондону -
Кућа грофице од Хома (у којој је данас смештен Институт Кортолд), 1775–1777. -
Ентеријер куће грофице од Хома, 1775–1777 -
Роберт Адам, ормарић за књиге
,_1776_-IMG_1604.JPG)
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ Parissien, Steven (1992). Adam Style. Preservation Pr. ISBN 978-0891331971.
- ^ John, Richard (2010). New Classicists: Robert Adam and the Search for a Modern Classicism. Images Publishing Dist Ac. ISBN 978-1920744540.
- ^ Harris, Eileen (2001). The Genius of Robert Adam: His Interiors. Paul Mellon Centre BA. ISBN 978-0300081299.
- ^ Adam, Robert (2006). The Works in Architecture of Robert and James Adam. Dover Architecture. Dover Publications. ISBN 978-0-486-44966-1.
Литература[уреди | уреди извор]
- Adam, Robert (2006). The Works in Architecture of Robert and James Adam. Dover Architecture. Dover Publications. ISBN 978-0-486-44966-1.
- Harris, Eileen (2001). The Genius of Robert Adam: His Interiors. Paul Mellon Centre BA. ISBN 978-0300081299.
- John, Richard (2010). New Classicists: Robert Adam and the Search for a Modern Classicism. Images Publishing Dist Ac. ISBN 978-1920744540.
- Parissien, Steven (1992). Adam Style. Preservation Pr. ISBN 978-0891331971.
- Bolton, Arthur T. (1922). The Architecture of Robert & James Adam, 1785–1794. London: Country Life.
- Harris, Eileen (1963). The Furniture of Robert Adam. London: Alec Tiranti.
- Stillman, Damie (1973). The Decorative Work of Robert Adam. Academy Editions. ISBN 978-0-85458-160-3.
