Адамов стил

С Википедије, слободне енциклопедије
Декоративни детаљи за резиденцију грофа од Дербија у Лондону

Адамов стил (енгл. Adam style, Adamesque) је варијанта раног неокласицистичког стила у архитектури, декорацији ентеријера и дизајну намештаја коју су крајем седме деценије XVIII века развили шкотски архитекта Роберт Адам (1728–1792) и његова браћа Џон (1721–1792) и Џејмс (1732–1794).

Адамов стил, који је настао на основама енглеског паладијанског неокласицизма, представља слободнију интерпретацију класичне архитектуре. Значајну улогу у његовом формирању имала су археолошка истраживања и боље познавање античке архитектуре, као и декорација италијанске ренесансе и утицај савремене француске архитектуре.[1], [2]

Најпотпунији израз Адамов стил је нашао у декорацији ентеријера. Репертоар декоративних елемената овог стила инспирисан је античком римском архитектуром и сликарством Помпеја, али садржи и елементе неоготике, као и мотиве преузете из египатске и етрурске уметности; његова препознатљива обележја су: декоративни мотиви преузети из римске уметности (медаљони, вазе, урне, лозице, сфинге, грифони, аморети), сликани или изведени у штуку, расути по великим, равним површинама зида; гротеске, плитки пиластри, сликане траке, гирланде и драперије и сложени колорит.[3]

Крајем девете деценије XVIII века Адамов стил у Енглеској потискују струјања блиска ампиру.

Захваљујући тротомној илустрованој публикацији The Works in Architecture of Robert and James Adam (Архитектонска дела Роберта и Џејмса Адама; први том 1773, други том 1779; трећи том је постхумно објављен 1822. године)[4] декоративни репертоар Адамовог стила постао је познат широм Европе.

Шкотски архитекта Чарлс Камерон (1743–1812) уводи елементе овог стила у руску архитектуру (летња резиденција царице Катарине II у Царском Селу). Под утицајем Адамовог стила у САД се развио тзв. федерални стил (око 1780 – око 1830).

Најзначајнија дела[уреди | уреди извор]

  • Остерли Парк, Мидлсекс, 1761–1780.
  • Латон Ху, Бедфордшир, 1766–1775.
  • Аделфи, Лондон – куће у низу уз Темзу, 1768–1772.
  • кућа Воткина Вилијамс-Вина, Лондон, 1772–1774.
  • кућа грофице од Хома (у којој је данас смештен Институт Кортолд, 1775–1777.
  • резиденција грофа од Дербија у Лондону, 1777–1778, уништена 1862.

Галерија[уреди | уреди извор]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Parissien, Steven (1992). Adam Style. Preservation Pr. ISBN 978-0891331971. 
  2. ^ John, Richard (2010). New Classicists: Robert Adam and the Search for a Modern Classicism. Images Publishing Dist Ac. ISBN 978-1920744540. 
  3. ^ Harris, Eileen (2001). The Genius of Robert Adam: His Interiors. Paul Mellon Centre BA. ISBN 978-0300081299. 
  4. ^ Adam, Robert (2006). The Works in Architecture of Robert and James Adam. Dover Architecture. Dover Publications. ISBN 978-0-486-44966-1. 

Литература[уреди | уреди извор]

  • Adam, Robert (2006). The Works in Architecture of Robert and James Adam. Dover Architecture. Dover Publications. ISBN 978-0-486-44966-1. 
  • Harris, Eileen (2001). The Genius of Robert Adam: His Interiors. Paul Mellon Centre BA. ISBN 978-0300081299. 
  • John, Richard (2010). New Classicists: Robert Adam and the Search for a Modern Classicism. Images Publishing Dist Ac. ISBN 978-1920744540. 
  • Parissien, Steven (1992). Adam Style. Preservation Pr. ISBN 978-0891331971. 
  • Bolton, Arthur T. (1922). The Architecture of Robert & James Adam, 1785–1794. London: Country Life. 
  • Harris, Eileen (1963). The Furniture of Robert Adam. London: Alec Tiranti. 
  • Stillman, Damie (1973). The Decorative Work of Robert Adam. Academy Editions. ISBN 978-0-85458-160-3.