Адаптација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Адаптација је прилагођавање организма средини - околини.[1] Сваки организам јесте у динамичном односу са својом околином тежећи да се одржи у животу. Адаптација је начин на који се организам одржава у животу у промењивим животним околностима.[2][3][4][5]

Адаптација може бити:

  1. пасивна, где организам мења своја функционална својства сходно променама у животној околини
  2. активна, где организам напушта неодговарајућу околину и насељава ону која му одговара
  3. активна, где организам мења околину и прилагођава је својим потребама

У биологији се још разликује:

  1. онтогенетска адаптација - прилагођавање јединке
  2. филогенетска адаптација - прилагођавање врсте кроз еволуцију

У физиологији и психологији под адаптацијом се подразумева способност чула да не реагују на дуготрајне, не прејаке чулне подражаје. Тиме се чулни органи растерећују и ослобађају извесних иритирајућих подражаја из средине.

У техници, адаптација означава такву активност којом се техничка средства и техничка средина преуређују како би остварили неку нову функцију или ранију функцију која се временом услед рада пореметила.

У друштвеним наукама адаптација се користи у више значења, а најчешће да би се означило прилагођавање понашања субјекта друштвеним стандардима у коју се интегрише.

У ергономији су актуелна сва значења појма адаптације.

Референце[уреди]

  1. Dobzhansky T. (1970): Genetics of the evolutionary process. Columbia, New York, ISBN 0-231-02837-7.
  2. Campbell N. A. (1996): Biology. The Benjamin/Cummings Publishing Comp., Inc., Menlo Parc (CA), USA, ISBN 0-8053-1957-3.
  3. Радоман П. (1971): Теорија органске еволуције. Завод за уџбенике, Београд.
  4. Хаџиселимовић Р. (1986): Увод у теорију антропогенезе. Свјетлост, Сарајево. ISBN 9958-9344-2-6.
  5. Bowler P. J. (2003): Evolution: the history of an idea, 3rd Ed. University of California Press, Los Angeles, ISBN 0-520-23693-9.