Адаптација

Из Википедије, слободне енциклопедије

Адаптација је прилагођавање организма средини - околини. Сваки организам јесте у динамичном односу са својом околином тежећи да се одржи у животу. Адаптација је начин на који се организам одржава у животу у промењивим животним околностима.

Адаптација може бити:

  1. пасивна, где организам мења своја функционална својства сходно променама у животној околини
  2. активна, где организам напушта неодговарајућу околину и насељава ону која му одговара
  3. активна, где организам мења околину и прилагођава је својим потребама

У биологији се још разликује:

  1. онтогенетска адаптација - прилагођавање јединке
  2. филогенетска адаптација - прилагођавање врсте кроз еволуцију

У физиологији и психологији под адаптацијом се подразумева способност чула да не реагују на дуготрајне, не прејаке чулне подражаје. Тиме се чулни органи растерећују и ослобађају извесних иритирајућих подражаја из средине.

У техници, адаптација означава такву активност којом се техничка средства и техничка средина преуређују како би остварили неку нову функцију или ранију функцију која се временом услед рада пореметила.

У друштвеним наукама адаптација се користи у више значења, а најчешће да би се означило прилагођавање понашања субјекта друштвеним стандардима у коју се интегрише.

У ергономији су актуелна сва значења појма адаптације.