Аделаида од Италије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Аделаида од Италије
Sainte-Adélaïde - Église de Toury, vitraux par Lorin.jpg
Света Аделаида
Пуно име Аделаида од Италије (или Бургундије)
Датум рођења 931.
Место рођења Бургундија
Краљевина Француска
Датум смрти 16. децембар 999.
Место смрти Селц
Алзас
Династија Отонска династија
Отац Рудолф II од Бургундије
Мајка Берта Швапска
Супружник Отон Велики
Потомство Ема од Италије, Хенри, Бруно, Матилда од Кведлинбурга, Отон II
царица Светог римског царства
Период 962-973
Претходник Бертила од Сполета
Наследник Теофанија

Света Аделаида од Италије (931 – 16. децембар 999.), такође позната и као Аделаида од Бургундије, била је друга супруга светог римског цара Отона Великог.

Биографија[уреди]

Родила се у Орбеу у данашњој Швајцарској као кћер Рудолфа II од Бургундије и Берте Швапске. У 15 година ју је отац дао удати за свог дотадашњег супарника, Лотара II од Италије; брак је био део споразума којим се настојао постићи мир између Рудолфа и Ига од Провансе. Лотару је Аделаида родила кћер познату као Ема од Италије.

Године 950. је њен муж отрован, наводно од Беренгара од Ивреје, који је потом Аделаду настојао присилно удати за свог сина Адалберта. Одбијање брачне понуде је довело до Аделадиног затварања у манастир у Комоу. Одатле је успела побећи у Каносу, где јој је заштиту дао гроф Адалберт Ато. Када је Каносу под опсаду ставио Адалберт, Аделаида је преко изасланика послала позив у помоћ немачком краљу Отону. Он је, пак, у Италију 951. стигао с војском. Њих двоје су се срели у Павији, где су се и венчали. Са Отоном је имала четворо деце која су доживела зрело доба: сина Хенрија, сина Бруна, кћер Матилду, те Отона који ће на крају наследити очев престо. Године 962. је у Риму Отон проглашен римско-немачким царем од стране папе Јована XII, при чему је Аделаида службено проглашена царицом, што је представљао преседан.

Након што јој је муж 973. године умро, Аделаида је постала најутицајнија жена на двору, а самим тим, и једна од најутицајнијих жена у Европи. То се, међутим, променило када јој се син оженио за византијску принцезу Теофанију. Невеста је младог Отона успела окренути против мајке и исходити њено протеривање с двора 978. године. Аделаида је отишла у Италију, да би се 983. године, уз посредовање свог брата Конрада Бургундског, помирила са сином и вратила на двор. Исте године је Отон умро, а Аделаида и Теофанија су проглашене ко-регентицима малолетног Отона III. Теофанија је искористила прилику да поновно протера Аделаду. Тек након што је Теофанија 991. године умрла, Аделаида се вратила на двор и преузела регентске дужности. Када је 995. Отон постао пунолетан, повукла се у опатију Селц и посветила се црквеном раду.

Након смрти је проглашена светицом.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Рудолф I Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Рудолф II Бургундски
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Guilla of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Аделаида од Италије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Бурхард II, војвода Швабије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Берта Швапска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Regelinda of Zürich
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]