Хенри

С Википедије, слободне енциклопедије
Хенри
Inductor.jpg
Индуктор састављен од жице намотане око магнетног језгра која се користи за ограничавање и вођење индукованог магнетног поља.
Информације о јединици
СистемИзведене јединице СИ система
ЈединицаИндуктанца
СимболH 
Именован поЏозеф Хенри
Јединична претварања
1 H у ...... је једнак са ...
   Основне јединице СИ система   1 kgm2s−2A−2

Хенри (енг. henry; симбол: H) је СИ јединица за индукцију.[1] Ако је стопа промене струје у колу 1 ампер по секунди и резултујућа електромоторна сила износи један волт, онда је индуктивност тог кола један хенри.

Хенри је дефинисан као V·A-1·s = m²·kg·s-2·A-2 у СИ јединицама. Јединица је добила име по америчком научнику Џозефу Хенрију, америчком научнику који је открио електромагнетну индукцију независно и у отприлике у исто време када и Мајкл Фарадеј (1791–1867) у Енглеској.[2]

Дефиниција[уреди | уреди извор]

Индуктивност[3][4][5][6][7] електричног кола је један хенри када електрична струја која се мења брзином од једног ампера у секунди резултира електромоторном силом[8][9][10] од једног волта преко индуктора:

,

где V(t) означава резултујући напон у колу, I(t) је струја кроз коло, а L је индуктивност кола.

Хенри је изведена јединица заснована на четири од седам основних јединица Међународног система јединица: килограм (kg), метар (m), секунда (s) и ампер (A). Изражен у комбинацијама СИ јединица, Хенри је:[11]

где је: H = хенри, kg = килограм, m = метар, s = секунда, A = ампер, N = њутн, C = кулон, J = џул, T = тесла, Wb = вебер, V = волт, F = фарад, Ω = ом, Hz = херц

Употреба[уреди | уреди извор]

Међународни систем јединица (СИ) прецизира да се симбол јединице назване за особу пише великим словом, док се име не пише великим словом у тексту реченице, осим када би било која реч на тој позицији била писана великим словом, као што је на почетак реченице или у материјалу помоћу насловног великог слова.

Национални институт за стандарде и технологију Сједињених Држава препоручује корисницима који пишу на енглеском да користе множину као хенрије.[12]:31

Примене[уреди | уреди извор]

Индуктивност завојнице зависи од њене величине, броја завоја и пермеабилности[13] материјала унутар и око завојнице. Формуле се могу користити за израчунавање индуктивности многих уобичајених распореда проводника, као што су паралелне жице или соленоид.[14][15][16] Мала завојница са ваздушним језгром која се користи за подешавање АМ радија може имати индуктивност од неколико десетина микрохенрија. Велики намотај мотора са много обртаја око гвозденог језгра може имати индуктивност од стотина хенрија. Физичка величина индуктивности је такође повезана са њеним струјним ношењем и отпорским оценама напона.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Rowlett, Russ. „How Many? A Dictionary of Units of Measurement”. University of North Carolina at Chapel Hill. Архивирано из оригинала на датум 29. 08. 2016. Приступљено 17. 01. 2022. 
  2. ^ Herbert S. Bailey, Jr. „A Princeton Companion”. Архивирано из оригинала на датум 12. 08. 2011. Приступљено 17. 01. 2022. 
  3. ^ Serway, A. Raymond; Jewett, John W.; Wilson, Jane; Wilson, Anna; Rowlands, Wayne (2016-10-01). „32”. Physics for global scientists and engineers (2ndition изд.). стр. 901. ISBN 9780170355520. 
  4. ^ Heaviside, Oliver (1894). Electrical Papers. Macmillan and Company. стр. 271. 
  5. ^ Glenn Elert. „The Physics Hypertextbook: Inductance”. Приступљено 2016-07-30. 
  6. ^ Davidson, Michael W. (1995—2008). „Molecular Expressions: Electricity and Magnetism Introduction: Inductance”. 
  7. ^ „A Brief History of Electromagnetism” (PDF). 
  8. ^ Stewart, Joseph V. (2001). Intermediate electromagnetic theory. Singapore River Edge, NJ: World Scientific. стр. 389. ISBN 978-981-02-4470-5. OCLC 47127179. 
  9. ^ Tipler, Paul A. (јануар 1976). Physics. New York, NY: Worth Publishers, Inc. стр. 803. ISBN 978-0-87901-041-6. 
  10. ^ Irving Langmuir (1916). „The Relation Between Contact Potentials and Electrochemical Action”. Transactions of the American Electrochemical Society. The Society. 29: 175. 
  11. ^ „Essentials of the SI: Base & derived units”. The NIST Reference on Constants, Units and Uncertainty. National Institute of Standards and Technology. 
  12. ^ Ambler Thompson & Barry N. Taylor (2008). „NIST Special Publication 811: Guide for the Use of the International System of Units (SI)” (PDF). National Institute of Standards and Technology. Приступљено 2013-03-21. 
  13. ^ Jackson, John David (1998). Classical Electrodynamics (3nd изд.). New York: Wiley. стр. 193. ISBN 978-0-471-30932-1. 
  14. ^ „solenoid: Meaning in the Cambridge English Dictionary”. dictionary.cambridge.org. Архивирано из оригинала на датум 16. 1. 2017. Приступљено 16. 1. 2017. 
  15. ^ or equivalently, the diameter of the coil is assumed to be infinitesimally small (Ampère 1823, p. 267: "des courants électriques formants de très-petits circuits autour de cette ligne, dans des plans infiniment rapprochés qui lui soient perpendiculaires").
  16. ^ Session of the Académie des sciences of 22 December 1823, published in print in: Ampère, "Mémoire sur la théorie mathématique des phénomènes électro-dynamiques", Mémoires de l'Académie royale des sciences de l'Institut de France 6 (1827), Paris, F. Didot, pp. 267ff. (and figs. 29–33). "l'assemblage de tous les circuits qui l'entourent [viz. l'arc], assemblage auquel j'ai donné le nom de solénoïde électro-dynamique, du mot grec σωληνοειδὴς, dont la signification exprime précisement ce qui a la forme d'un canal, c'est-à-dire la surface de cette forme sur laquelle se trouvent tous les circuits." (p. 267).

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]