Пређи на садржај

Отон II, цар Светог римског царства

С Википедије, слободне енциклопедије
Отон II
Отон II
Лични подаци
Датум рођења955.
Место рођењаРим, Свето римско царство
Датум смрти7. децембар 983.
Место смртиРим, Свето римско царство/Папска држава
Породица
СупружникТеофанија
ПотомствоСофија I, опатица Гундерсхајма, Аделаида I, опатица Кведлинбурга, Матилда од Немачке, грофица Лотарингије, Отон III
РодитељиОтон I
Аделаида од Италије
ДинастијаОтонска династија
ПретходникОтон I, цар Светог римског царства
НаследникОтон III, цар Светог римског царства

Отон II или Отон Црвени (нем. Otto II.; 9557. децембар 983) је био краљ Немачке (961—983) и цар Светог римског царства (967—983). Он је трећи владар Отонске династије, а син је Отона I Великог.[1][2]

Постаје цар

[уреди | уреди извор]

Отац Отон I именовао га је савладаром у Италији и Немачкој 961, а савладар Светог римског царства постао је 967. године. Кад је умро Отон I, постао је цар без икаквог отпора. Следио је политику Отона Великог и ојачавао је царску власт у Немачкој, а ширио се и у Италији.[3]

Рат три Хенрика

[уреди | уреди извор]

Док је Отон II ратовао против Болеслава II у Бохемији, то користе три Хенрика и буне се 977. против Отона. Та три завереника су:

Отон II је кренуо против побуњеника заједно са Отоном I Швапским. Отон је кренуо на Пасау, који су држали завереници. Град се предао након опсаде, која је изведена специјалном тактиком мостова од бродова. На ускрс 978, на суду у Магдебургу вође побуњеника су кажњене губљењем војводстава. Баварска је после ове побуне потпуно покорена и постала је највећа од кључних војводстава.

Бохемија, Пољска и Лорена

[уреди | уреди извор]

Чешка (Бохемија) и Пољска су 978. признале Отонову врховну власт.

Те исте године Лотар Француски покушава да поврати Лорену. Напао је у пролеће и скоро је заробио Отона II у Ахену. Отон је на то кренуо у инвазију Француске у јесен 978. и дошао до Париза. Харао је подручјем, којим би прошао. Заузео је Монтматр, али није успевао да заузме Париз, па се повукао уз поприличне жртве. Склопљен је мир 980. са Французима, а Лорена по том споразуму и даље припада Немачкој.

Камапање у Италији и Словенски напад

[уреди | уреди извор]

Кад је осигурао Немачку Отон креће у Италију, где није био много успешан, јер су Арапи успели 982. да одбију његове нападе. У Италији је сазвао састанак, да би његов син Отон III био прихваћен као краљ Немачке. Умро је у рату против Млечана. Док је Отон био у Италији Словени су успели да поврате територије источно од Лабе. Ипак, Отоново царство је било доста јако.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
8. Отон I, војвода Саксоније
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
4. Хенрик I Птичар
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
9. Хедвиг од Франконије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Отон I
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
10. Дитрих од Рингелхајма
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
5. Матилда од Рингелхајма
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
11. Reinhild
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Отон II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
12. Рудолф I од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
6. Рудолф II од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
13. Guilla of Provence
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Аделаида од Италије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
14. Бурхард II, војвода Швабије
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
7. Берта Швапска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
15. Regelinda of Zürich
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Otto II Holy Roman emperor”. Britannica. Приступљено 1. 2. 2021. (језик: енглески)
  2. ^ „Otto II (Holy Roman emperor)”. Encyclopedia. Приступљено 1. 2. 2021. (језик: енглески)
  3. ^ „Otto I, Holy Roman Emperor”. British Museum. Приступљено 1. 2. 2021. (језик: енглески)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Краљ Немачке
(961983)
цар Светог римског царства
(967983)