Аденом лојне жлезде

С Википедије, слободне енциклопедије
Аденом лојне жлезде
Микрографија аденома лојне жлезде.
Специјалностидерматологија

Аденом лојне жлезде (АЛЖ) је доброћудни (бенигни) рак или тумор коже који се развија из жлезданог или дукталног епитела лојних жлезда. Карактерише га спори раст. Најчешће се јавља као ружичаста, жућкаста папула или чворић.[1][2] Правовремена дијагноза аденома лојне жлезде може бити одлучујући фактор у спасавању живота пацијента, код кога је ова врста рака удружена са Муир-Тореовим синдромом.

Релевантна анатомија[уреди | уреди извор]

Лојне жлезде су холокрине жлезде које производе уља присутна у дермису коже сисара. Лојне жлезде су обично везане за фоликуле длаке и део су сложене кожно-аднексалне јединице познате као фоликулоапокрини (знојни) апарат. Жлезде су присутне по целом телу, са изузетком дланова и табана. Највише их има на скалпу и централном лицу.[3]

Опште информације[уреди | уреди извор]

Аднексални тумори коже са диференцијацијом лојнице су неуобичајени, тешко их је класификовати и могу бити контроверзни. Главна контроверза се тиче микроскопских карактеристика, које варирају од добро до слабо диференцираних и понекад недиференцираних варијетети. У оквиру исте неоплазме може се наићи на спектар морфолошких карактеристика.[3]

Због интимне повезаности лојних жлезда са другим аднексалним структурама у фоликулосебацео-апокриној јединици, многе лојне неоплазме показују сложене хистопатолошке карактеристике са мешаним диференцијацијама лојних, пиларних (коса) и апокриних (знојних) жлезда. Према томе, термин лојне неоплазме је неопходан да укључи ове сложене туморе аднекса коже са различитим степеном диференцијације лојнице.

Појам лојне неоплазме укључује бенигне и малигне туморе са различитим степеном диференцијације лојнице. У оквиру ове категорије препознати су следећи термини:

  • лојни аденом,
  • лојни епителиом (себацеом),
  • лојни карцином,
  • карцином базалних ћелија са диференцијацијом лојнице,
  • себокрини аденом,
  • себоматриком.

Лезије коже које садрже бенигну пролиферацију лојних жлезда (нпр хиперплазију лојне жлезде), урођене хамартоме (нпр невус себацеус) и лезије са ектопичним лојним структурама (нпр Фордице спот, Монтгомери туберкули) се генерално не сматрају правим лојним неоплазмама.[4] Праве лојне неоплазме су релативно ретке, док је хиперплазија лојнице чест налаз код особа са кожом која је хронично изложена сунцу.

Када пацијенти са бројним лојним аденомима и/или другим неоплазмама са диференцијацијом лојнице имају удружени унутрашњи малигнитет, клиничко стање је познато као Муир-Тореов синдромом, подтип синдрома породичног неполипозног карцинома црева или Линчевог синдрома.[5]

Патологија[уреди | уреди извор]

Аденоми лојне жлезде

Сам по себи, аденом лојне жлезде нема зналајан патолошког значаја (прогноза за хируршко лечење је повољна). Међутим, може бити повезано са Муир-Тореовим синдромом, наследним поремећајем који предиспонира колоректални рак.[6]

Патологија АЛЖ није повезана са туберозном склерозом.

Клиничка слика[уреди | уреди извор]

Аденом лојне жлезде се дефинише као бенигна епителна неоплазма састављена од структура налик лојним жлездама или тумору са добро препознатом диференцијацијом лојне жлезде на микроскопском прегледу.

Аденоми лојне жлезде се крећу од мањих промена до 1 cm (обично 2-4 mm) до веће промене од 5 cm (у максималној величини). Тумори се најчешће појављују као жута, шарена, глатка папула или чворић. Могу бити жутосмеђе или ружичасте до црвене боје, и могу имати полипозни изглед, појаву коре и/или централну пупчаност.

Тумори се обично налазе на лицу, скалпу и врату. Понекад се тумори могу видети на другим местима, укључујући труп и ноге. Лојни аденоми су описани на карункулу ока,[7] капку,[8] булбарној коњуктиви[9] и букалној слузокожи.[10]

Клинички утисак пре времена биопсије обично је утисак карцинома базалних ћелија или неописиве папуле без коначне клиничке дијагнозе.

Терапија[уреди | уреди извор]

Лечење је хируршко . Уз адекватно уклањање тумора, рецидиви се не јављају (период посматрања је годину дана).[11]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology (англ.). — Saunders Elsevier, 2006. — ISBN 0-7216-2921-0.
  2. ^ Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. Dermatology: 2-Volume Set (англ.). — St. Louis: Mosby, 2007. — P. 1702, 1703. — ISBN 1-4160-2999-0.
  3. ^ а б „Sebaceous Adenoma: Background, Pathophysiology, Etiology”. emedicine.medscape.com. 2021-07-14. 
  4. ^ MEHREGAN, AMIR H. (1965-06-01). „Life History of Organoid Nevi”. Archives of Dermatology. 91 (6): 574. ISSN 0003-987X. doi:10.1001/archderm.1965.01600120006002. 
  5. ^ Georgeson, Peter; Walsh, Michael D.; Clendenning, Mark; Daneshvar, Simin; Pope, Bernard J.; Mahmood, Khalid; Joo, Jihoon E.; Jayasekara, Harindra; Jenkins, Mark A. (2019-06-04). „Tumor mutational signatures in sebaceous skin lesions from individuals with Lynch syndrome”. Molecular Genetics & Genomic Medicine. 7 (7). ISSN 2324-9269. doi:10.1002/mgg3.781. 
  6. ^ Izutsu, T.; Kumamoto, H.; Kimizuka, S.; Ooya, K. (2003). „Sebaceous adenoma in the retromolar region: report of a case with a review of the English literature”. International Journal of Oral and Maxillofacial Surgery. 32 (4): 423—426. ISSN 0901-5027. doi:10.1054/ijom.2002.0370. 
  7. ^ Raven, Meisha L.; Rodriguez, Maria E.; Lucarelli, Mark (2015). „Sebaceous Adenoma of the Caruncle”. Ophthalmology. 122 (10): 2070. ISSN 0161-6420. doi:10.1016/j.ophtha.2015.07.016. 
  8. ^ Sia, Paul Ikgan; Rajak, Saul; James, Craig; Huilgol, Shyamala; Selva, Dinesh (2016). „Sebaceous adenomas in the absence of Muir–Torre syndrome”. Canadian Journal of Ophthalmology. 51 (5): e152—e153. ISSN 0008-4182. doi:10.1016/j.jcjo.2016.05.006. 
  9. ^ Ilhan, Hatice Deniz; Turkoglu, Elif Betul; Bilgin, Ahmet Burak; Bassorgun, Ibrahim; Dogan, M. Erkan; Unal, Mustafa (2016). „A unique case of isolated sebaceous adenoma of the bulbar conjunctiva”. Arquivos Brasileiros de Oftalmologia. 79 (4): 253—254. ISSN 0004-2749. doi:10.5935/0004-2749.20160071. 
  10. ^ Ferguson, John W.; Geary, Colin P.; MacAlister, Alton D. (1987). „Sebaceous cell adenoma. rare intra-oral occurrence of a tumour which is a frequent marker of torre’s syndrome”. Pathology. 19 (2): 204—208. ISSN 0031-3025. doi:10.3109/00313028709077136. 
  11. ^ Iezzi G, Rubini C, Fioroni M, Piattelli A (2002) Sebaceous adenoma of cheek. Oral Oncol 38, 111- 113.

Литература[уреди | уреди извор]

  • Balzer F.; Ménétrier P. (1885). „Étude sur un cas d'adénomes sébacés de la face et du cuir”. Archives de Physiologie normale et pathologique. Paris. 6 (3): 564—676. 
  • James, William D.; Berger, Timothy G.; et al. (2006). Andrews' Diseases of the Skin: clinical Dermatology. Saunders Elsevier. ISBN 0-7216-2921-0. 
  • Morgan, J.E.; Wolfort F. (1979). „The Early History of Tuberous Sclerosis”. Arch Dermatol. 115 (11): 1317—1319. PMID 389165. doi:10.1001/archderm.1979.04010110023018. 
  • Rapini, Ronald P.; Bolognia, Jean L.; Jorizzo, Joseph L. (2007). Dermatology: 2-Volume Set. St. Louis: Mosby. стр. 1702, 1703. ISBN 978-1-4160-2999-1. 
  • Sami, David; Vivian, Antony; Taylor, David; Saunders, Down (1993). „36. The Phakomatoses”. Ур.: Duane, Thomas. Duane's Clinical Ophthalmology. 5. Lippincott Williams & Wilkins. ISBN 039757245X. 
  • „Treatment of tuberous sclerosis complex dermatological lesions” (PDF). Tuberous Sclerosis Alliance, Derm Outreach Packet, pp. 7. tsalliance.org. 11. 12. 2008. Архивирано из оригинала (PDF) 02. 04. 2015. г. Приступљено 2015-03-08. 

Спољашње везе[уреди | уреди извор]

Класификација
Спољашњи ресурси
Молимо Вас, обратите пажњу на важно упозорење
у вези са темама из области медицине (здравља).
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Аденом_лојне_жлезде&oldid=27709122”