Административна подела Јужног Судана
![]() |
Овај чланак је дио серије о политичком систему Јужног Судана |
Устав |
Спољашњи односи |
Јужни Судан је независна република у Африци настала отцепљењем од Републике Судан, након референдума о независности, а званично од 9. јула 2011. године. Традиционално, Јужни Судан је подељен у три историјске регије. Од 2011. до 2015. Јужни Судан је био подељен на 10 држава, од 2015. до 2017. на 28 држава, а од јануара 2017. на 32 државе. Најнижа административна јединица је округ којих има 86 укупно.
Историјске регије
[уреди | уреди извор]Јужни Судан чине три историјске регије:
Државе
[уреди | уреди извор]Државе од 2011-2015
[уреди | уреди извор]Јужни Судан се састојао од укупно десет држава, којима је управљао изабрани гувернер.

Држава | Главни град |
Површина (km²) |
Број становника |
Гувернер | Почетак мандата |
---|---|---|---|---|---|
Западни Бахр ел Газал | Вав | 93.900 | 350.000 | Ризик Закарија Хасан | 18. мај 2010. |
Северни Бахр ел Газал | Авејл | 33.558 | 826.646 | Пол Малонг Аван | 27. март 2008. |
Вараб | Квајок | 31.027 | 638.002 | Њанденг Малек Делич | 25. мај 2010. |
Ел Бухајрат | Румбек | 40.235 | 567.329 | Чол Тонг Мајај Јанг | 28. мај 2010. |
Западна Екваторија | Јамбјо | 79.319 | 1.731.341 | Џозеф Бакосоро | 26. мај 2010. |
Централна Екваторија | Џуба | 22.956 | 2.500.626 | Клемент Вани Конга | 18. јул 2005. |
Источна Екваторија | Торит | 82.542 | 225.872 | Луис Лобонг | 20. мај 2010. |
Џонглеј | Бор | 122.479 | 1.189.330 | Куол Мањанг Џук | децембар 2007. |
Ел Вахда | Бентију | 35.956 | 144.439 | Табан Денг Гај | 30. септембар 2005. |
Горњи Нил | Малакал | 77.773 | 1.212.979 | Симон Кунг Пуоч | 25. мај 2010. |
Државе од 2015-2017
[уреди | уреди извор]
Од 2015. Јужни Судан је био подељен на 28 држава,[1][2] све до јануара 2017.[3]
- Бахр ел Газал
- Екваторија
- Горњи Нил
- Бома
- Источни Биех
- Источни Нил
- Џонглеј
- Латјор
- Северни Лиех
- Рувенг
- Јужни Лиех
- Западни Биех
- Западни Нил
Област Абјеј на граници Јужног Судана и Судана има посебан административни статус унутар Судана и под управом је Администрације Области Абјеј. Било је предвиђено да 2011. одржи референдум о отцепљењу од Судана и прикључењу Јужном Судану, међутим то се до почетка 2017. није догодило.
Државе од 2017.
[уреди | уреди извор]
Неколико нових држава је створено 14. јануара 2017. чиме је укупан број држава повећан са 28 на 32.[3] Од Источног Биеха (од 2017. Биех) одвојена је држава Акобо, Источни Нил је подељен на Централни Горњи Нил и Северни Горњи Нил, од државе Латјор издвојена је држава Мајвут, а од Будуе одвојена је Томбора.
- Бахр ел Газал
- Екваторија
- Горњи Нил
- Бома
- Централни Горњи Нил (од 2017. након поделе државе Источни Нил)
- Акобо (од 2017)
- Северни Горњи Нил (од 2017. након поделе државе Источни Нил)
- Џонглеј
- Латјор
- Мајвут (од 2017)
- Северни Лиех
- Рувенг
- Јужни Лиех
- Биех (раније Источни Биех)
- Фангак (раније Западни Биех)
- Фашода (раније Западни Нил)
Статус области Абјеј још увек није решен.
Види још
[уреди | уреди извор]Извори
[уреди | уреди извор]- ^ „Kiir and Makuei want 28 states in South Sudan”. Radio Tamazuj. Архивирано из оригинала 08. 12. 2015. г. Приступљено 16. 10. 2015.
- ^ „South Sudan’s Kiir appoints governors of 28 new states”. Sudan Tribune. Приступљено 13. 1. 2016.
- ^ а б „South Sudanese President creates four more states”. www.sudantribune.com. Sudan Tribune. Архивирано из оригинала 18. 09. 2017. г. Приступљено 05. 09. 2017.