Adria Airways
| |||||||
| Основана | 1961. године | ||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Чвориште | Аеродром Јоже Пучник Љубљана | ||||||
| Фокус градови | Аеродром Минхен Аеродром Франкфурт | ||||||
| Клуб путника | Miles & More | ||||||
| Аеродромски салон | Senator Lounge | ||||||
| Алијанса | Стар алајанс | ||||||
| Флота | 20 | ||||||
| Дестинације | 23 | ||||||
| Слоган компаније | Кући изнад облака Doma nad oblaki | ||||||
| Седиште | Љубљана, | ||||||
| Кључне личности | Тадеј Туфек | ||||||
| Веб-сајт | http://www.adria.si | ||||||



Адрија ервејз (Adria Airways) је била национална и највећа авио-компанија Словеније са седиштем у Љубљани. Чвориште компаније се налазило на љубљанском аеродрому Јоже Пучник.[1] Компанија је децембра 2004. године постала регионална чланица савеза Стар алајанс.[2] Компанија је прогласила банкрот 30. септембра 2019. године и прекинула је све операције.
Историја
[уреди | уреди извор]Компанија је основана 1961. године и пословала је као чартер компанија под именом „Адриа Авиопромет“ у чијем власништву је био авион Даглас DC-6. Касније је набављено више таквих авиона од КЛМ-а. Године 1968, удруживањем са београдском компанијом „Интерекспорт“, компанија је променила име у „Инекс-Адриа Авиопромет“. Тада је купљен први млазни авион Даглас DC-9. У мају 1986. враћају се свом старом имену после разлаза са „Интерекспортом“.
Почетком 1980-их, „Инекс-Адриа“ је имала своје прве редовне летове, купила Макдонел Даглас МД-80 авионе и постала члан ИАТА. Касније су кренули и са међународним редовним летовима; први лет је био до Ларнаке преко Београда у новембру 1983. Крајем 1980-их, и после промене имена у „Адриа“, купили су неколико авиона Ербас А320. За време рата у Словенији, један авион је уништен, након што је Југословенско ратно ваздухопловство бомбардовало аеродром у Љубљани. По распаду Југославије, Адриа ервејз је убрзо постала национална авио-компанија.
- 23. јула 2002. Бомбардиер је дао Адрији позицију првих механичара за CRJ у Европи.
- 18. новембра 2004. Адриа ервејз је постала регионални члан Стар алајанс заједно са „Кроација ерлајнс“.[3]
Компанија је 30. септембра 2019. године прогласила банкрот и престала са радом, након 58 година пословања .
Дестинације
[уреди | уреди извор]Од лета 2017. Адрија ервејз је управљала главним чвориштем на аеродрому Јоже Пучник Љубљана.[4] Већи део пословања Адрије ервејза био је у редовним летовима, али је пружала и чартер и повремене летове. Од јула 2017., Адрија је саобраћала на 24 редовне и 22 чартер дестинације широм Европе.[4] Редовни чартер летови авио-компаније били су углавном сезонски, и најчешће ка туристичким дестинацијама у медитеранском региону. Шарм ел Шеик и Хургада у Египту су опслуживани током целе године по распореду.
Код-шер сарадње
[уреди | уреди извор]Адрија ервејз је имала код-шер сарадње са следећим авио-компанијама:[5]
Флота
[уреди | уреди извор]Следећи табела приказује информације о путничкој флоти Адрија ервејз у време гашења компаније (стање из маја 2018. године):[7]
| Ваздухоплов | У флоти | Поручених | Седишта | Белешке |
|---|---|---|---|---|
| Бомбардије КРЏ-700ЕР | 2 | - | 70 / 72 | |
| Бомбардије КРЏ-900 | 9 | - | 86 / 90 | |
| Ербас А319-130 | 3 | - | 142 / 144 | |
| Саб 2000 | 6 | - | 50 | |
| Укупно | 20 | - |
Инциденти и несреће
[уреди | уреди извор]- 30. октобар 1975.: Авион Даглас DC-9-32 ударио је у узвишење током прилаза у магли близу аеродрома Праг-Сухдол. У паду је погинуло 75 од 120 људи у авиону.[8]
- 10. септембар 1976.: авиони DC-9-31 компаније Инекс-Адрија и Hawker Siddeley Trident 3B компаније Бритиш ервејз сударили су се у ваздуху изнад Загреба, при чему је погинуло 176 људи. Судар је приписан грешци контроле лета.[9]
- 1. децембар 1981.: Авион компаније Инекс-Адрија-Авиопромет, лет 1308, Даглас MD-82, срушио се у планинама док се приближавао аеродрому у Ајачу, на Корзици. Свих 180 људи у авиону је погинуло.[10]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Predstavitev družbe”. Архивирано из оригинала 15. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007.
- ^ „Regionalno članstvo v zvezi Star Alliance”. Архивирано из оригинала 1. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007.
- ^ „Zgodovina”. Архивирано из оригинала 16. 11. 2007. г. Приступљено 29. 11. 2007.
- ^ а б „Vozni red”. Архивирано из оригинала 6. 6. 2017. г. Приступљено 7. 7. 2017.
- ^ „Profile on Adria Airways”. CAPA. Centre for Aviation. Архивирано из оригинала 2016-11-01. г. Приступљено 2016-11-01.
- ^ „Air Canada / Adria begins codeshare partnership in 4Q18”. Routesonline. 7. 12. 2018. Архивирано из оригинала 9. 12. 2018. г. Приступљено 7. 12. 2018.
- ^ „Flota”. Архивирано из оригинала 25. 05. 2018. г. Приступљено 07. 04. 2020.
- ^ Ranter, Harro. „Accident McDonnell Douglas DC-9-32 YU-AJO, Thursday 30 October 1975”. asn.flightsafety.org. Приступљено 2025-05-09.
- ^ Ranter, Harro. „Accident McDonnell Douglas DC-9-32 YU-AJR, Friday 10 September 1976”. asn.flightsafety.org. Приступљено 2025-05-09.
- ^ „Rapport final relatif à l'accident survenu le 1er décembre 1981 près l'aérodrome d'Ajaccio au DC-9 YU-ANA d'Inex Adria Aviopromet” [Final report on the accident that occurred on December 1, 1981 near Ajaccio aerodrome to DC-9 YU-ANA of Inex Adria Aviopromet] (PDF) (на језику: француски). French Secretariat of State for Transport. Архивирано (PDF) из оригинала 8. 12. 2013. г. Приступљено 27. 4. 2025.