Аеродром Љубљана
| Аеродром Јоже Пучник Љубљана | |||||||||||
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Letališče Jožeta Pučnika Ljubljana | |||||||||||
Аеродром Јоже Пучник Љубљана | |||||||||||
| Општи подаци | |||||||||||
| IATA | LJU | ||||||||||
| ICAO | LJLJ | ||||||||||
| Тип | Међународни | ||||||||||
| Оператор | Фрапорт Словенија д.о.о. (словен. Fraport Slovenija d.o.o.)[1] | ||||||||||
| Веб-сајт | www | ||||||||||
| Отворен | 1963. | ||||||||||
| Држава | Крањска | ||||||||||
| Регија | Горењска | ||||||||||
| Место | Згорњи Брник, Сподњи Брник, Прапротна Полица, Средња вас при Шенчурју, Шенчур и Лаховче | ||||||||||
| Најближи град | Крањ | ||||||||||
| Градови који се служе аеродромом | Љубљана | ||||||||||
| Надморска висина | 388 m (1.273 ft) | ||||||||||
| Координате | 46° 13′ 28″ N 14° 27′ 22″ E / 46.22444° С; 14.45611° И | ||||||||||
| Статистика | |||||||||||
| Број писта | 1 | ||||||||||
| Полетно-слетне стазе | |||||||||||
| |||||||||||
Међународни аеродром Јоже Пучник Љубљана (словен. Mednarodno Letališče Jožeta Pučnika Ljubljana; IATA: LJU, ICAO: LJLJ), раније познат као аеродром Брник, је највећи аеродром у Словенији. Аеродром се налази у насељу Згорњи Брник, 26 km северно од Љубљане и 11 km јужно од Крања.
Број путника на аеродрому је близу 2 милиона[3]. На аеродрому је смештена техничка база компаније Адрија ервејз. До аеродрома Љубљана лети десетак авио-компанија, од којих је Изиџет једина нискотарифна.
Дана 8. децембра 2004, аеродром је примио свог првог годишњег милионитог путника. Кроз Аеродром у Љубљани је током 2006. прошло 1.334.355 путника.
Дана 7. јуна 2007, Влада Републике Словеније је одобрила промену имена из аеродром Брник у аеродром „Јоже Пучник“ Љубљана. Јоже Пучник је био словеначки политичар, филозоф, књижевник и доктор социолошких наука. Промена имена се десила на дан отварања реконструисаног Терминала 1, 9. јула 2007.
Историја
[уреди | уреди извор]Аеродром је званично отворен у децембру 1963.[4] Заменио је аеродром Поље у бившој општини Поље код Љубљане, који је служио као градски аеродром од 1933. и био је први цивилни аеродром у Словенији.[5] Редовни летови са новог аеродрома почели су у јануару 1964.[4]
1980-их Јат је нудио летове из Чикага за Београд који су укључивали директан део лета између Њујорка и Љубљане. Авио-компанија је на тој рути користила авионе McDonnell Douglas DC-10. Међутим, лет из Београда за Чикаго није имао заустављање у Љубљани.[6]
Објекти
[уреди | уреди извор]Писта
[уреди | уреди извор]Аеродром има асфалтирану писту димензија 3.300 м × 60 м која је опремљена ILS Cat IIIb на писти 30. Такође су доступни NDB и VOR прилази.
План проширења
[уреди | уреди извор]
У априлу 2017. оператер аеродрома Фрапорт Словенија најавио је план за проширење постојећег путничког терминала.[7] Предложено је модуларно решење које се може спровести у фазама које се ефикасно и континуирано прилагођавају потребама развоја саобраћаја.
Прва фаза проширења терминала отворена је за саобраћај у јулу 2021.[8] Капацитет зоне за поласке је повећан са 500 путника на сат на 1.250 путника на сат. Ново проширење од 10.000 м2 изграђено је западно од старе зграде терминала.[9] Укључује велику продавницу за робу без царине, нови бизнис салон, као и реновиране просторе за храну, пиће и промоције. Доступно је 22 шалтера за чекирање и пет редова за безбедност. Додат је и нови простор за сортирање пртљага, а простор за преузимање пртљага је проширен и опремљен са две дугачке траке.
Авио-компаније и дестинације
[уреди | уреди извор]Следеће авио-компаније користе аеродром Љубљана:

| Авио-компанија | Дестинације |
|---|---|
| Иџијан ерлајнс | Атина[10][11] |
| Ер Доломити | Франкфурт[12] |
| Ер Франс | Париз–Шарл де Гол[13] |
| Ер Монтенегро | Подгорица Сезонски: Тиват[14] |
| Ер Србија | Београд,[15] Ниш[16] |
| ерБалтик | Рига[17][18] Сезонски: Гран Канарија, Тенерифе–Југ (почиње 30. октобра 2026) |
| Бритиш ервејз | Сезонски: Лондон–Хитроу |
| Брисел ерлајнс | Брисел |
| Изиџет | Единбург, Лондон–Гетвик, Лондон–Лутон (почиње 26. октобра 2026), Манчестер |
| Финер | Сезонски: Хелсинки |
| Флајдубаи | Дубаи–Међународни (суспендовано до 22. маја 2026) |
| Иберија | Сезонски: Мадрид |
| Израер | Сезонски: Тел Авив |
| КЛМ | Амстердам |
| ЛОТ пољске авио-линије | Варшава–Шопен |
| Луфтханза | Минхен, Франкфурт |
| Луксер | Сезонски: Луксембург |
| Несма ерлајнс | Сезонски чартер: Хургада |
| Норвиџан ер шатл | Сезонски: Копенхаген |
| Нувелер | Сезонски чартер: Монастир |
| Пегасус ерлајнс | Истанбул–Сабиха Гокчен |
| Свис интернашонал ерлајнс | Цирих |
| Трејд ер | Сезонски чартер: Ираклион, Кос, Самос |
| Трансавија | Сезонски: Париз–Орли |
| Теркиш ерлајнс | Истанбул |
| Вуелинг | Барселона |
| Виз ер | Подгорица (почиње 2. јуна 2026), Скопље |
Карго
[уреди | уреди извор]- ДХЛ (Лајпциг/Хал)
- Ју-Пи-Ес (Атина, Келн/Бон)
- Скорпион ер (Софија)
- Солинер (Бергамо)
- ТНТ ервејз (Лијеж)
- Трејд ер (Загреб)
- Фарнер Швајцарска (Букурешт-Хенри Коанда)
Статистика
[уреди | уреди извор]| Година | Број путника | Промена | Карго (t) | Промена |
|---|---|---|---|---|
| 1964 | 78,179 | / | 88 | / |
| 1965 | 133,184 | 177 | ||
| 1966 | 136,584 | 235 | ||
| 1967 | 136,665 | 306 | ||
| 1968 | 68,303 | 304 | ||
| 1969 | 96,108 | 1,068 | ||
| 1970 | 171,503 | 1,879 | ||
| 1971 | 273,946 | 2,288 | ||
| 1972 | 275,460 | 3,016 | ||
| 1973 | 367,872 | 4,578 | ||
| 1974 | 668,599 | 7,210 | ||
| 1975 | 553,565 | 7,376 | ||
| 1976 | 528,490 | 5,922 | ||
| 1977 | 541,592 | 6,179 | ||
| 1978 | 475,242 | 5,758 | ||
| 1979 | 661,254 | 7,602 | ||
| 1980 | 581,103 | 6,085 | ||
| 1981 | 659,465 | 7,328 | ||
| 1982 | 627,931 | 6,627 | ||
| 1983 | 595,260 | 6,808 | ||
| 1984 | 623,588 | 7,356 | ||
| 1985 | 668,285 | 6,751 | ||
| 1986 | 785,281 | 7,507 | ||
| 1987 | 886,281 | 7,450 | ||
| 1988 | 835,206 | 7,261 | ||
| 1989 | 725,064 | 6,752 | ||
| 1990 | 765,033 | 5,878 | ||
| 1991 | 347,583 | 4,662 | ||
| 1992 | 248,851 | 5,074 | ||
| 1993 | 402,563 | 8,420 | ||
| 1994 | 497,456 | 9,881 | ||
| 1995 | 638,268 | 10,499 | ||
| 1996 | 668,532 | 9,294 | ||
| 1997 | 713,696 | 10,161 | ||
| 1998 | 786,600 | 10,953 | ||
| 1999 | 895,540 | 11,093 | ||
| 2000 | 991,693 | 12,396 | ||
| 2001 | 894,130 | 12,403 | ||
| 2002 | 872,966 | 12,021 | ||
| 2003 | 928,397 | 12,080 | ||
| 2004 | 1,048,238 | 11,780 | ||
| 2005 | 1,218,896 | 11,560 | ||
| 2006 | 1,334,355 | 15,309 | ||
| 2007 | 1,524,028 | 21,717 | ||
| 2008 | 1,673,050 | 17,188 | ||
| 2009 | 1,433,855 | 14,333 | ||
| 2010 | 1,388,651 | 17,310 | ||
| 2011 | 1,369,485 | 19,659 | ||
| 2012 | 1,198,911 | 17,031 | ||
| 2013 | 1,321,153 | 17,777 | ||
| 2014 | 1,307,379 | 9,831 | ||
| 2015 | 1,438,304 | 10,140 | ||
| 2016 | 1,404,831 | 10,379 | ||
| 2017 | 1,683,045 | 12,324 | ||
| 2018 | 1,812,411 | 12,378 | ||
| 2019 | 1,721,355 | 11,365 | ||
| 2020 | 288,235 | 10,559 | ||
| 2021 | 421,934 | 11,401 | ||
| 2022 | 970,152 | 12,480 | ||
| 2023 | 1,270,382 | 11,443 | ||
| 2024 | 1,438,713 | 12,353 | ||
| 2025[21] | 1,591,443 | 11,909 | ||
| 2026 (31.3.)[21] | 293,408 | 2,931 |
Најпрометније линије
[уреди | уреди извор]| Ранг | Аеродром | Број пунтика | Авио-компаније |
|---|---|---|---|
| 1 | 191.962 | Теркиш ерлајнс | |
| 2 | 137.768 | Луфтханза | |
| 3 | 120.675 | Свис ерлајнс | |
| 4 | 86.149 | Ер Србија | |
| 5 | 80.524 | easyJet | |
| 6 | 76.953 | Луфтханза | |
| 7 | 71.583 | Бриселс ерлајнс | |
| 8 | 65.496 | Ер Франс | |
| 9 | 63.822 | Бритиш ервејз | |
| 10 | 60.656 | КЛМ, Трансавија |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „About the company – Fraport Slovenija, d.o.o.”. fraport-slovenija.si. Архивирано из оригинала 7. 3. 2021. г..
- ^ „World Aero Data: LJUBLJANA - LJLJ”. Архивирано из оригинала 04. 03. 2016. г. Приступљено 15. 02. 2019.
- ^ EX-YU airport race 2018
- ^ а б Pirc, Samanta (март 2005). „Zgodovinski pregled letališč v Republiki Sloveniji s poudarkom na cerkljansko letališče” [A Historical Overview of Airports in the Republic of Slovenia with an Emphasis on the Cerklje Airport] (PDF) (на језику: словеначки). High School of Commerce and Business, Celje. стр. 13—14.
- ^ „7622: Ljubljana – Staro letališče” [Ljubljana: The Old Airport]. Register of the Cultural Heritage of Slovenia (на језику: словеначки). Ministry of Culture, Slovenia. Архивирано из оригинала 6. 7. 2012. г. Приступљено 16. 1. 2011.
- ^ „Jat Airways timetable”.
- ^ „Aerodrom Ljubljana rebrands as Fraport Slovenija, terminal expansion about to begin”. lju-airport.si. Архивирано из оригинала 13. 8. 2017. г. Приступљено 2. 10. 2019.
- ^ Ljubljana Airport”. www.lju-airport.si (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 15. 01. 2025. г. Приступљено 2025-07-20.
- ^ „Environmental permit for the new passenger terminal” (PDF). arso.gov.si.
- ^ „Aegean Airlines upgrades Ljubljana service”. EX-YU Aviation News. 2025-03-25. Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Aegean Airlines NS23 International Network Additions – 06FEB23”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Lufthansa to deploy Air Dolomiti on Ljubljana route”. EX-YU Aviation News. 2025-12-03. Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Air France NS24 Paris European Frequency Variations – 21JAN24”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Air Montenegro Summer 2022 Network Additions”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Air Serbia / TAROM Expands Codeshare Network From Jan 2024”. AeroRoutes (на језику: енглески). Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Niš outlines planned new subsidised routes for 2022”. EX-YU Aviation News. 2021-10-29. Приступљено 2026-04-30.
- ^ „airBaltic to launch Ljubljana, Skopje and Pristina flights”. EX-YU Aviation News. 2023-08-30. Приступљено 2026-04-30.
- ^ „airBaltic upgrades Ljubljana service”. EX-YU Aviation News. 2024-03-22. Приступљено 2026-04-30.
- ^ „Annual Reports 2014-2024”. Fraport. Приступљено 23. 9. 2025.
- ^ „Annual Report 2024” (PDF). Fraport. Приступљено 23. 9. 2025.
- ^ а б „Fraport Traffic Figures”.
- ^ „Air passenger transport routes between partner airports and main airports in Slovenia”. ec.europa.eu. Приступљено 2026-04-29.