Александар Железњаков

Из Википедије, слободне енциклопедије
Александар Железњаков
Zheleznyakov A B-born 1957.jpg
Александар Железњаков
Пуно име Александар Борисович Железњаков
Датум рођења 28. јануар 1957.
Место рођења Лењинград
 СССР

Александар Борисович Железњаков (рус. Александр Борисович Железняков, Лењинград, 28. јануар 1957) је руски стручњак, руководилац радова у области конструисања ракетно-космичке технике, писац, новинар.

Биографија[уреди]

Александар Борисович Железњаков је рођен 28. јануара 1957. у Лењинграду. Завршио је Лењинградски политехнички институт М. И. Калињина (сада Санкт-Петербуршки државни политехнички универзитет), инжењер-физичар (1980), члан-кореспондент Руске академије космонаутике K.E. Циолковски (РАКЦ). Током 1980-1981. радио је као инжењер у лењинградском НПО “Импулс’”. Од 1983. до 1989. радио је у лењинградском НПО “Краснаја звезда” као инжењер, старији инжењер и заменик начелника одсека. Од 1989. до 2001. радио је u ОКБ “Радуга” (НПП “Радуга”) као начелник одсека, начелник центра, заменик Генералног директора, први заменик Генералног директора и вршилац дужности Генералног директора. Од 2001. је саветник Директора-Главног конструктора ЦНИИ роботехнике и техничке кибернетике (Санкт-Петрсбург). Од 2007. је саветник Председника РКК “Енергија” (Караљов, Московска област). Председник је фонда за подршку науке и образовања (Санкт-Петерсбург).

Паралелно са основним занимањем, бави се литерарним радом. Популаризатор је достигнућа националне и светске космонаутике. Прва публикација је објављена 15. марта 1989. Аутор 13 књига и неколико стотина чланака. Објављује под псеудонимима “Александар Јуркевич”, “Александар Борисов”, “Константин ”, “A. С.”, “K. И.”.

Чланство[уреди]

  • Федерација космонаутике Русије
  • Савез новинара Русије
  • Међународни савез новинара
  • Савез новинара Санкт-Петербурга

Награде и признања[уреди]

  • Медаља ордена “За заслуге пред Отаџбином” II степена (2007)
  • Медаља “У славу 300-годишњице Санкт-Петерсбрга” (2003)
  • Медаља РАКА “У славу 40 годишњице лета у космос J.A. Гагарина”
  • Медаље Федерације космонаутике Русије “За заслуге” које носе имена K.E. Циолковског, J. В. Кондратујка, С. П. Караљова, В. П. Глумка, M.K. Јангеља, В. В. Терјешкове
  • Медаља “M. В. Јангељ” Националне космичке агенције Украјине, лауреат Књижевне премије A. Р. Бјељајева.

Књиге[уреди]

  • „Совјетска космонаутика: Хроника хаварија и катастрофа”“. Санкт-Петерсбург, 1998.
  • http://www.cosmoworld.ru/spaceencyclopedia/publications/lke57.pdf
  • “Летопис космичке ере. 1957. година”. Санкт-Петерсбург, 2002.
  • “Летопис космичке ере. 1958. година”. Санкт-Петерсбург, 2002.
  • “Узлет посрнуле ракете”. Санкт-Петерсбург, 2003.
  • “Летопис космичке ере. 1959. година”. Санкт-Петерсбург, 2003.
  • “Летопис космичке ере. 1960. година”. Санкт-Петерсбург, 2003.
  • “Летопис космичке ере. 1961. година”. Санкт-Птерсбург, 2004.
  • “Тајне ракетних катастрофа”. Москва, 2004.
  • http://www.cosmoworld.ru/spaceencyclopedia/publications/mir.pdf
  • “Станица “Мир”: од тријумфа до ...” Санкт-Петерсбург, 2006.
  • “Летопис космичке ере. 1962. година”. Санкт-Петерсбург, 2006.
  • “Тајни космос. Митови и фантоми на орбити”. Москва, 2006.
  • “Секс у космосу”. Санкт-Петерсбург, 2008.
  • “Главна линија: Поеме”. Санкт-Петерсбург, 2009.

Спољашње везе[уреди]