Александар М. Гајић
 | Овај чланак је аутобиографија или је особа или институција на коју се чланак односи значајно изменила чланак. |
Александар M. Гајић (Нови Сад, 11. јул 1988) српски је историчар и истраживач. Руководилац је Центра за истраживање Дунавског региона[1].
Биографија[уреди | уреди извор]
Одрастао је у месту Попинци, општина Пећинци, где је завршио основну школу, 2003. године. Гимназију Бранко Радичевић у Старој Пазови је похађао у периоду од 2003. до 2007. године. Свој истраживачки рад започиње као средњошколац похађајући семинаре археологије у Истраживачкој станици Петница, у периоду од 2006. до 2007. године. Тада објављује прве научне радове у сарадњи са својим колегама. Поред рада у Истраживачкој станици Петница и гимназији "Бранко Радичевић", паралелно похађа Карловачку гимназију, односно Центар за таленте Сремски Карловци, под менторством проф. Зорана Мићуновића. Као полазник Карловачког центра, осваја две године заредом (2006 и 2007) прво место на највишем националном такмичењу из области историја и награду за најбољи научно-истраживачки рад.[2]
Након завршене средње школе, уписује студије историје на Филозофском факултету, Универзитет у Новом Саду, које завршава у јуну 2011. године, као први у генерацији са просеком 9.47. Мастер студије наставља радећи истраживања паралелно у Берлину и Новом Саду на теми "Америчко-совјетски односи у светлу Берлинске кризе 1961. године". Након завршених мастер студија и одбране тезе, уписује докторске студије на Одсеку за историју на Филозофском факултету у Новом Саду. Као докторанд бави се истраживањима међународних односа, те као истраживач борави и истражује на универзитетима у Берлину, Москви, Лондону, Кембриџу, Њујорку, Вашингтону, Филаделфији, Болоњи, Грацу, Бечу, Паризу, Темишвару, Трсту, Будимпешти, Варшави, Каунасу, Вилњусу, Улму, Минхену, Братислави, Прагу, Загребу, Љубљани, Подгорици, Солуну, Русеу, Букурешту и Нанту. Тренутно ради на изради докторске дисертације на тему "Француско јавно мњење о Краљевини Србији 1903-1914".[3]
Током својих истраживања учествовао је на бројним научним конференцијама, обављао интервјуе са најзначајнијим личностима из света политике, историје, дипломатије, аналитике, безбедности.
Руководилац је Центра за истраживање Дунавског региона, организацијом која окупља младе истраживаче, докторанде и доценте друштвено-хуманистичких наука из Београда, Новог Сада и Беча.
Он је тренутно запослен као истраживач сарадник на Филозофском факултету у Новом Саду. Заједно са својих двоје колега, Александром Стевановићем и Сањом Југовић, објавио је монографију под називом "140 година српско-америчких дипломатских односа".[4] Књига се бави анализом дипломатских односа две земље у периоду од 1882. до 2022. године. Пројекат је реализован у сарадњи са Амбасадом Републике Србије у Вашингтону.
Поред истраживачког рада бави се аналитиком, те је гост бројних политичких емисија на телевизијским каналима.[5][6]
Аутор је бројних текстова за рубрику блог новосадских новина - Градске инфо.рс.[7]
Говори француски, руски и енглески језик. Служи се немачким језиком. Преводи са латинског, старогрчког и старословенског језика.
Референце[уреди | уреди извор]
- ^ „DAReC | Home”. DAReC. Приступљено 2023-04-13.
- ^ „Aleksandar M . Gajić | University of Novi Sad, Faculty of Philosophy - Academia.edu”. ffns.academia.edu. Приступљено 2023-04-13.
- ^ „3. sednica Nastavno-naučnog veća u 2020. godini | FF”. www.ff.uns.ac.rs. Приступљено 2023-04-13.
- ^ Војводине, Јавна медијска установа ЈМУ Радио-телевизија. „Представљена монографија "140 година српско-америчких дипломатских односа"”. ЈМУ Радио-телевизија Војводине. Приступљено 2023-04-13.
- ^ Sekulić, Andrea (2023-03-20). „ALEKSANDAR GAJIĆ U EMISIJI "ĆIRILICA": SAD se konačno okreću s pozitivne strane ka Republici Srbiji, imamo konačno otopljavanje odnosa!"”. BSC Happy Portal (на језику: српски). Приступљено 2023-04-13.
- ^ „Aleksandar M. Gajić - Kurir”. kurir.rs (на језику: српски). Приступљено 2023-04-13.
- ^ S, L. (2023-03-01). „Александар М. Гајић: Ко је Марк Велер? | Градске инфо”. Најновије градске вести Нови Сад | Градске инфо (на језику: српски). Приступљено 2023-04-13.