Истраживачка станица Петница

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте чланак Петница.
Наставни центар у ИС Петница

Истраживачка станица Петница је организација која се професионално бави подршком и образовањем младих који превазилазе ниво регуларних школских програма, по чему је јединствена на територији Централне и Југоисточне Европе. Може се назвати својеврсном „школом за таленте“. Рад у Станици организован је кроз семинаре различитих програма, и у већину програма је укључена средњошколска популација ученика. Сем њих, семинарима присуствују и основци, студенти и наставници.

Историја[уреди]

Петничка пећина
Стационар ИСП и црква у Петници

Истраживачка станица Петница смештена је у селу Петница, око 7 km југоисточно од Ваљева, тј. око 90 km југозападно од Београда. На овом месту налазе се бројна културна и природна обележја, на првом месту Петничка пећина (споменик природе и археолошко неолитско налазиште). У близини Станице, неколико километара западно, налази се клисура реке Градац, један од три предела изузетних одлика на територији Србије. У непосредној близини ИС Петница налази се и Црква Успења пресвете Богородице (подигнута на остацима средњовековног манастира), Петничко језеро (вештачка акумулација), рекреативни центар.

Станица је основана 1982. године на иницијативу групе младих истраживача, наставника и студената незадовољних постојећом праксом у образовању и формирању младих научних кадрова[1]. То је била прва независна образовна организација на просторима СФРЈ. Убрзо по оснивању, Станица је постала центар иновативног научног образовања и професионално утемељеног подстицања младих талената, позната и у земљи и у иностранству. Током две деценије постојања и рада, ИС Петница је реализовала око 2000 семинара, на којима је учествовало преко 40000 учесника[1].

Програми у ИС Петница[уреди]

Наставни центар и стари стационар (данашња библиотека) у ИСП
Место одмора за време пауза

Тренутно постоји 16 научних програма у Станици, који покривају 16 наука или научних дисциплина -

Сем ових, постоје и програми библиотекарства (или науке о информацијама), Експлораторијум (семинар посвећен методологији научног истраживања), кампови праћења метеорских ројева, Летња научна школа (чији су полазници ученици седмог разреда основне школе), као и семинари посвећени наставницима.

Програм геологије[уреди]

Полазници програма геологије на теренским вежбама

Програм геологије се од других семинара разликује по томе што организује семинаре из ненаставних области. Наиме, геологија се, као предмет, не слуша у средњим школама (сем специјализованим школама), па се у предавањима креће од најосновнијих ствари. Неке од тема које се обрађују на семинарима за млађе полазнике су: минерали, стене, геолошка историја, немирна Земља (сеизмологија), вулканизам, подземне воде, тектоника плоча, фосили, и многе друге. На семинарима за старије полазнике обрађују се методе геолошких истраживања, па су и предавања везана за ту тематику. Неке од тема предавања су: примењена геоморфологија, геолошко картирање, структурна геологија, даљинска детекција, геотехника, геофизика, и др.

Поред предавања, полазници раде вежбе у кабинету, али и на терену. За млађе полазнике организује се обилазак околине Ваљева, како би савладали петрологију и геолошко картирање, и били спремни за израду самосталних радова.

Програм молекуларне биомедицине (раније биохемија)[уреди]

Програм молекуларне биомедицине у ИСП, обухвата мултидисциплинарни приступ такозваним „животним наукама“ или life science наукама, као сто су биохемија, анатомија, физиологија, имунологија[5] као и све друге науке које су на неки начин повезане са биохемијским функционисањем организма. Као и обично зимски семинари су пуни занимљивих предавања о ДНК, аминокиселинама и протеинима, метаболизму, ензимима и још много чему. На крају зимског семинара пише се семинарски рад чија одбрана (начин презентације, извори података, занимљивости, целокупан изглед презентације) утиче на селекцију кандидата. Након зимског семинара врши се селекција и преостали ученици бивају позвани на пролећни семинар где се обрађују методе научног рада. Између осталог уче се технике у имунологији, хроматографије, електрофорезе, ензимски есеји, микробиологија итд. Све ово има за циљ да се млађи полазници упознају са техникама рада, које ће искористити у својим самосталним научним радовима на летњем семинару. Летњи семинар је најдужи и служи за самосталну израду научних радова. Јесењи семинари трају око 3-4 дана и служе за финализацију летњих радова, односно писање извештаја. Такође често се на овом семинару обрађује и нека занимљива тема из области биохемије, нпр. форензика, неуробиологија, генетика итд. Најбољи радови одлазе на конференцију, где се презентују пред комисијом, у виду постера или усмене презентације.

Програм друштвене историје[уреди]

У сарадњи са Удружењем за друштвену историју, 2000. године у оквиру станице је покренут Семинар друштвене историје (СДИ). Као и остали семинари у Станици, СДИ је намењен додатном, ваншколском научном образовању ученика, студената и наставника. Семинар у току године организује редовне програме за нове и старе полазнике.

Руководилац СДИ је Александар Рафаиловић, апсолвент историје на Филозофском факултету.

Председник Програмске комисије СДИ је мр Горан Милорадовић из Института за савремену историју, Београд.

У оквиру семинара, објављени су следећи зборници полазничких радова:

  1. Мали човек и велика историја: истраживања друштвене историје, Петничке свеске 52, Истраживачка станица Петница, Ваљево 2002.
  2. Усмена прошлост, Петничке свеске 55, Истраживачка станица Петница, Ваљево 2004.

Награде и одликовања[уреди]

Указом Председника Републике Србије о одликовањима поводом Дана државности Републике Србије од 2012. године, Истраживачка станица Петница је одликована Сретењским орденом другог степена, за заслуге у развоју подмлатка и унапређење образовања. Према образложењу Председника: ИС Петница се бави развојем науке, научне писмености, образовања и културе.

Види још[уреди]

Референце[уреди]

  1. ^ а б „Петница“, годишњак Истраживачке станице Петница, број 23, YU ISSN 0354-6810
  2. ^ Bruce Alberts, Alexander Johnson, Julian Lewis, Martin Raff, Keith Roberts, Peter Walter (2002). Molecular Biology of the Cell. New York: Garlard Science. ISBN 0815332181. 
  3. ^ Donald Voet, Judith G. Voet (2005). Biochemistry (3 ed.). Wiley. ISBN 9780471193500. 
  4. ^ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd ed.). Prentice Hall. ISBN 978-0131755536. 
  5. ^ Thomas J. Kindt, Richard A. Goldsby, Barbara Anne Osborne, Janis Kuby (2006). Kuby Immunology (6 ed.). New York: W H Freeman and company. ISBN 1429202114. 

Спољашње везе[уреди]

Викиостава
Викимедијина остава има још мултимедијалних датотека везаних за: Истраживачка станица Петница