Алкеста

С Википедије, слободне енциклопедије
„Алкестина смрт“, Ангелика Кауфман

Алкеста[1] (Алкестис, Алкестија или Алкестида, грч. Ἄλκηστις) је у грчкој митологији била једна од Пелијада, кћерка Пелије, краља Јолка и Анаксибије или Филомахе.

Митологија[уреди | уреди извор]

Хомер ју је у „Илијади“ називао најчаснијом од свих Пелијада.[2] Само она није учествовала у убиству свог оца. Њоме је успео да се ожени Адмет, уз Аполонову помоћ. У грчкој митологији, Алкеста је представљала симбол супружничке љубави, јер је толико волела свог супруга да је пристала да умре уместо њега. Међутим, из Подземља ју је или извео Херакле и то млађу и лепшу него што је била или Персефона, дирнута њеном пожртвованошћу.[1] Каснији, али и древни критичари су покушали да објасне њен повратак у живот на рационалан начин. Према њиховим тврдњама, она је патила од тешке болести, али ју је излечио лекар који се звао Херакле.[2] Она је са Адметом имала сина Еумела и кћерку Перимелу.[3]

Уметност[уреди | уреди извор]

Мит о Алкести обрадио је Еурипид у својој истоименој драми написаној 438. п. н. е. Поједине сцене из тог мита су биле чест мотив у ликовној уметности, на пример, ликовне представе на помпеанским фрескама, рељефи на етрурским урнама и римским саркофазима. На тамбуру стуба Артемизиона у Ефесу је представљена са разним личностима које се појављују у миту, попут Херакла и Танатоса и то је највероватније био Скопасов рад. Постојале су и представе у римској провинцијској уметности, попут рељефа у гробници Виндонија на некрополи у Шемпетру. Коначно, била је и честа тема ранохришћанске иконографије.[1]

Извори[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в Цермановић-Кузмановић, А. & Срејовић, Д. 1992. Лексикон религија и митова. Савремена администрација. Београд.
  2. ^ а б Greek Myth Index: Alcestis Архивирано на сајту Wayback Machine (16. децембар 2010), Приступљено 8. 4. 2013.
  3. ^ Carlos Parada, 1997. Genealogical Guide to Greek Mythology Greek Mythology Link: Alcestis; Family

Спољашње везе[уреди | уреди извор]