Алкуин

Из Википедије, слободне енциклопедије
Алкуин (у средини) представља Рабана Маура (лево) надбискупу Мајнца Отгару. Минијатура у каролиншком рукопису насталом између 831. и 840. у манастиру Фулда. Данас се чува у бечкој Аустријској националној библиотеци.

Алкуин (Alcuin, око 732-804.) је англо-латински песник, педагог и духовник. Рођен је око 732. године у Јорку у Енглеској. Један је од најважнијих предствника Палестинске школе, коју је у Анеху основао Карло Велики.

У Риму је срео Карла Великог који га је позвао на свој двор. Алкуин је постао учитељ Карла Великог и деце франачких великаша у Дворској академији. Увео је традицију англосаксонског хуманизма у Западну Европу. Био је најистакнутији научник у време каролиншке ренесансе.

Дела су му филозофског и дидактичког карактера. Написао је “О врлинама и манама”, “О службама”. Извршио је реформе у римокатоличком богослужењу и припремио ново издање Вулгате. Као историјски извор најзначајнија су Алкуинова писма.

Литература[уреди]

  • Српска породична енциклопедија, Књига 1, Београд: Политика 2006.