Рамон Беренгер III

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Рамон Беренгер III
Retrat imaginari de Ramon Berenguer III de Barcelona - Filippo Ariosto (1587-1588).jpg
Замишљен портрет Рамона Беренгера III, сликара Филипа Ариоста, 1587-1588
Датум рођења(1082-11-11)11. новембар 1082.
Место рођењаРодез
Грофовија Родез
Датум смрти19. јул 1131.(1131-07-19) (48 год.)
Место смртиБарселона
Грофовија Барселона
ДинастијаБарселоне
ОтацБеренгер Рамон II
МајкаMatilde d'Altavilla
СупружникМарија Родригез, Douce I, Countess of Provence
ПотомствоБеренгарија од Барселоне, Рамон Беренгер IV, Berenguer Ramon, Count of Provence, Ximena de Barcelona i de Díaz, Stefania di Barcellona
Гроф Барселоне
Период1095−1131
ПретходникБеренгер Рамон II
НаследникРамон Беренгер IV, гроф Барселоне

Рамон-Беренгер III [1], познат и под именом Рамон Беренгер III Велики (кат. Ramon-Berenguer [1]; 11. новембар 1082, Родез - 19. јула 1131, Барселона) је био гроф Барселоне, тј. кнез Каталоније (1095—1131) из династије Барселоне.

Био је син претходног грофа Барселоне Беренгера Рамона II Братоубице.

Гроф Барселоне је постао 1095. године и до 1097. године је владао заједно са оцем, а касније самостално.

Приморска Каталонија је претстављала тада један од економски најнапреднијих делова Шпаније. У Каталонији су сељаци морали да, поред уобичајених кметовских обавеза, сносе и низ других, рђавих обичаја (malos usos). Сениор би заузео читаво имање сељака, ако би овај умро без деце, и велики део наследства ако би остала за њим деца. Од сељака су узимане нарочите глобе за прекршај брачне верности, у случају пожара на поседу сениора итд. У рђаве обичаје спада и право прве ноћи, насилно узимање дојкиња и низ других обавеза. Феудалци су се одликовали знатном самосталношћу и вршили су огроман утицај на политичко уређење државе. Били су ослобођени свих дажбина. Овде ми видимо пуну власт феудалаца, међу којима су се разликовали крупни — рикос омбрес, средњи и ситни — хидалго. Ниже племство било је потпуно зависно од вишег.

Каталонија је била повезана са средоземном трговином и одржавала живе везе са Италијом и Јужном Француском. Од приморских градова у Каталонији прво је место припадало Барселони. Градови у Каталонији били су не само трговачки центри, у њима је цветало и занатство. Ту се развила металургија и производња коже, бродоградња и сл. Поморско право, разрађено у каталонским градовима, постало је право великог дела средоземних лука. У Каталонији су градови имали велики политички утицај [2].

Он је, потпомогнут једном пизанском ескадром, проширио своју власт дуж обале и опљачкао Мајорку [1].

Умро је 19. јула 1131. године у Барселони, а на престолу га је наследио син Рамон Беренгер IV Светац.

Породично стабло[уреди]

 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
2. Беренгер Рамон II
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
1. Рамон Беренгер III
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
3. Matilde d'Altavilla
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Извори[уреди]

Литература[уреди]

  • Пејнтер, Сидни (1997). Историја средњег века (284-1500). Београд: Clio. 
  • Удаљцов, А. Д.; Космински, Ј. А.; Вајнштајн, О. Л. (1950). Историја средњег века II. Београд. 

Спољашње везе[уреди]