Амоније Сакас
| Амоније Сакас | |
|---|---|
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 175,
|
| Место рођења | Александрија, Египат, |
| Датум смрти | 240-245 |
| Место смрти | Александрија, Египат, |
| Филозофски рад | |
| Школа филозофије | Неоплатонизам |
| Интересовања | Филозофија |
Амоније Сакас (стгрч. Αμμωνιος ΣακκαςΑμμωνιος Σακκας, 175-242, Александрија) је старогрчки филозоф који је живео у римском Египту[1].
Поуздани подаци о Амонијевом животу нису сачувани. Једина потврђена чињеница је да је Амоније био учитељ оснивача неоплатонизма Плотина 232-242/243. Поред Плотина, ученици Амонија Сакаса били су Ориген Паган и Хереније (који је касније тежио самом платонизму); Касије Лонгин; можда Ориген хришћанин и Евтохије Аскалонски[2].
Према Теодориту[3], потицао је из сиромашне хришћанске породице, радио је као утоваривач у александријској луци, одакле је добио надимак „Саккас“ (од речи σακκος, торба). Према другим изворима, надимак је добио по σακκοφορος (обучен у костријет). Такође се помиње под надимком Теодидактос (θεοδιδακτος, научен од Бога).
Према неоплатоничару Порфирију, противнику хришћана, Амоније је напустио хришћанство након што се упознао са грчком философијом. Са овом чињеницом се не слажу хришћански аутори Јероним и Јевсевије, који тврде да Порфирије намерно износио неистине, а да је Амоније целог живота остао хришћанин[4].
Према Хијероклу и Немесију (5. век), Сакас је тврдио да су учења Платона и Аристотела у суштини доследна и пронашао је такво слагање. Тако је Амоније пренео неоплатонизму синтезу идеја платонизма о нематеријалној души и аристотелизма о чистом космичком првом покретачу ума и његовом самосагледавању.
Створивши филозофски систем чији је циљ био синтеза познатих религија, успостављање јединственог универзалног принципа и општег система етике, Амоније Сакас и његови ученици први су употребили термин „теозофија“[5].
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ „The Encyclopædia Britannica; a Dictionary of Arts, Sciences, and General Literature”. Nature. 12 (303): 308—310. 1875. ISSN 0028-0836. doi:10.1038/012308a0.
- ^ Dillon, John (2013). „E. Digeser, A THREAT TO PUBLIC PIETY: CHRISTIANS, PLATONISTS AND THE GREAT PERSECUTION. Ithaca/London: Cornell University Press, 2012. Pp. xv + 218. isbn9780801441813. £27.95/US$45.00.”. The Journal of Roman Studies (на језику: енглески). 103: 357—358. ISSN 0075-4358. doi:10.1017/S007543581300083X.
- ^ Liebeschuetz, Wolf (2015-01-01), 20 Theodoret’s Graecarum affectionum curatio: Defending Christianity in Christian Syria, BRILL, стр. 389—407, ISBN 978-90-04-28952-9, Приступљено 2024-01-17
- ^ Ким, Сергий (2019-02-15). „Eusebius of Caesarean Commentary on Psalm 37 in the Old Georgian Version”. Библия и христианская древность (1(1)): 15—38. ISSN 2658-7815. doi:10.31802/2658-4476-2019-1-1-15-38.
- ^ „Теософия. Блаватская Елена Петровна”. www.yro.narod.ru. Приступљено 2024-01-17.