Ана Аткинс

С Википедије, слободне енциклопедије
Ана Аткинс
Anna Atkins 1861.jpg
Ана Аткинс, портрет, 1861.
Рођење(1799-03-16)16. март 1799.
Тонбриџ, Велика Британија
Смрт9. јун 1871.(1871-06-09) (72 год.)
Халстед, Уједињено Краљевство

Ана Аткинс (енгл. Anna Atkins; 16. март 1799 - 9. јун 1871)[1] била је енглеска ботаничарка и фотографкиња. Често се сматра првом особом која је издала књигу илустровану фотографским сликама.[2][3][4] Неки извори тврде да је била прва жена која је израдила фотографију.[3][4][5][6]

Детињство и младост[уреди | уреди извор]

Рођена је у Тонбриџу, Кент, Енглеска.[1] Њена мајка, Хестер Ен, није се опоравила од последица порођаја и умрла је 1800.[5] Ана је постала блиска са својим оцем Џоном Џорџом Чилдреном[7], научником с много интереса; на пример, у његову част су названи минерал чилдренит и Чилдренов питон (Antaresia childreni).[8] Ана је добила неуобичајено велико научно образовање за жену свог времена.[9] Њене детаљне гравире шкољака послужиле су њеном оцу за илустровање своје књиге „Ламаркови родови шкољака“ (Lamarck's Genera of Shells, 1823.)[9][10], превод Ламарковог дела „Природопис животиња без кичме“ (Histoire naturelle des animaux sans vertèbres, 1815. – 1822.).

Године 1825. удала се за Џона Пелија Аткинса те су се преселили у Халстед Плејс, дом породице Аткинс у Севеоуксу у Кенту.[9] Потом је наставила своје занимање за ботанику, примера ради, скупљајући осушене биљке. Оне су после вероватно служиле као фотограми.[9]

Фотографија[уреди | уреди извор]

Џон Џорџ Чилдрен и Џон Пели Аткинс били су пријатељи Талбота.[9] Ана је непосредно од Талбота дознала о његовим двама изумима везаним за фотографију: техници “фотогенског цртања” (у којој се предмет поставља на фотосензитиван папир који се излаже сунцу ради стварања слике) и калотипији.[11][12]

Знало се да је Аткинс до 1841. имала приступ камери.[9] Неки извори тврде да је она била прва жена фотограф.[3][4][5][6][13] Други извори наводе Констанс Талбот, супругу Вилијама Фокса Талбота.[14][15][16] Будући да се ниједна фотографија камером Ане Аткинс[9] и ниједна фотографија Констанс Талбот[15] није сачувала, овај се проблем можда никада неће моћи разрешити.

Фотографија британских алги: цијанотипске импресије[уреди | уреди извор]

Цијанотипски фотограм
Ана Аткинс, Цијанотипски фотограм, „Фотографија британских алги: цијанотипске импресије“ (1843)

Џон Хершел, Аткинсин и Чилдренов пријатељ, изумео је цијанотипски фотографски поступак 1842.[1] У року од годину дана Аткинс је применила овај поступак на алге, тачније на морску траву, начинивши цијанотипске фотограме који су били контактно копирани[1] постављањем немонтираног оригинала од осушених алги директно на цијанотипски папир.[5]

Аткинс је своје фотограме сама издала у у првом наставку свог дела „Фотографија британских алги: цијанотипске импресије“ (Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions) објављену октобра 1843. Иако приватно издата у ограниченом броју копија и руком писаним текстом, ова књига сматра се првом књигом илустрованом фотографским сликама.[2][3][4][17] Осам месеци касније, у јуну 1844, изашао је први свезак „Оловке природе“ (The Pencil of Nature) Вилијама Хенрија Фокса Талбота; ова књига је била прва фотографски илустрована књига која је комерцијално издата.[18][19]

Детаљ насловнице, „Фотографија британских алги: цијанотипске импресије“

Аткинс је између 1843. и 1853. укупно произвела три копије ове књиге.[20] Познато је да постоји тек 17 копија ове књиге које се налазе у различитим стањима довршености.[21] Копије данас чувају разне институције, а неке од њих су:[5][7]

  • Британска библиотека у Лондону, која онлајн пружа скенирану верзију књиге од 429 страна са додатним плочама[21][22]
  • Келвингрувска уметничка галерија и музеј у Глазгову у Шкотској[23]
  • Метрополитански музеј уметности у Њујорку[24]
  • Њујоршка јавна библиотека[25], која онлајн пружа скенове 285 страница своје књиге[26]
  • Краљевско друштво у Лондону, које поседује копију са 403 стране и 389 плоча за коју се сматра да је једина сачувана копија књиге какву је Аткинс намеравала начинити[21][27]
  • Викторијин и Албертов музеј у Лондону чува неколико оригиналних дела у својој библиотеци
  • Линеово друштво у Лондону[28], који садржи копију без седмог дела из прве свеске

Будући да је књига ретка и од велике историјске важности, прилично је скупа. Једна копија ове књиге са 411 плоча у три свеске била је продата за 135 500 британских фунти на аукцији 1996.[7][20] Друга копија с 382 отиска у две свеске, коју је поседовао научник Роберт Хунт, продата је за 229 250 британских фунти на аукцији 2004. године.[21]

Ана Аткинс умрла је у Халстед Плејсу од парализе, реуматизма и исцрпљености у 72. години.[5]

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ а б в г „Art encyclopedia. The concise Grove dictionary of art. Anna Atkins.”. Oxford University Press. 2002. Приступљено 11. 8. 2009. 
  2. ^ а б Parr & Badger 2004
  3. ^ а б в г James 2009
  4. ^ а б в г New York Public Library (23. 10. 1999. — 19. februara 2000). „Seeing is believing. 700 years of scientific and medical illustration. Photography. Cyanotype photograph. Anna Atkins (1799–1871).”. Приступљено 11. 8. 2009.  Проверите вредност парамет(а)ра за датум: |date= (помоћ)
  5. ^ а б в г д ђ Atkins 1985
  6. ^ а б Clarke 1997
  7. ^ а б в Ware 1999
  8. ^ Marshall, Peter. „The pencil of nature. Part 2: Anna Atkins”. About.com. Архивирано из оригинала на датум 25. 6. 2006. Приступљено 11. 8. 2009. 
  9. ^ а б в г д ђ е Halstead Parish Council. „Parish history: Anna Atkins”. Приступљено 11. 8. 2009. 
  10. ^ „Historic figures. Anna Atkins (1799–1871)”. BBC. Архивирано из оригинала на датум 22. 12. 2005. Приступљено 11. 8. 2009. 
  11. ^ „Ocean flowers: Anna Atkins's cyanotypes of British algae”. New York Public Library Digital Gallery. Приступљено 11. 8. 2009. 
  12. ^ Taylor 2007, стр. 287
  13. ^ Cumming, Laura (10. 3. 2002). „Things aren't what they seem. The V&A's exhibition of its vast photo archive shows how the camera can transform even the humblest object”. The Observer. Приступљено 13. 8. 2009. 
  14. ^ Glauber, Carole (april—juni 2001). „Book review. Seizing the light: a history of photography. F2 eZine. Приступљено 11. 8. 2009. 
  15. ^ а б Smith, Vivienne. „Talbot, Constance: Woman at forefront of photography”. Derby Evening Telegraph. Архивирано из оригинала на датум 04. 12. 2008. Приступљено 11. 8. 2009. 
  16. ^ Gover 1988, стр. 6.
  17. ^ Peres 2007.
  18. ^ Glasgow University Library, Special Collections Department (2007). „Book of the month. William Henry Fox Talbot. The Pencil of Nature. Приступљено 11. 8. 2009. 
  19. ^ „William Henry Fox Talbot: The Pencil of Nature (1994.197.1-.6)”. Timeline of Art History. New York: Metropolitan Museum of Art. 2006. Приступљено 11. 8. 2009. 
  20. ^ а б „Rare book by woman pioneer goes to auction”. The Guardian (London). 19. 6. 1996. 
  21. ^ а б в г „Anna Atkins (1799–1871), Photographs of British Algæ. Cyanotype Impressions., Robert Hunt's copy”. Christie's Inc. 19. 5. 2004. Приступљено 13. 8. 2009. 
  22. ^ „Catalogue of photographically illustrated books. Atkins, Anna. Photographs of British algae. Cyanotype impressions.. British Library. Приступљено 11. 8. 2009. 
  23. ^ Genocchio, Benjamin (04. 7. 2004). „Art review; Where art and botany coupled, photography evolved”. New York Times. Приступљено 11. 8. 2009. 
  24. ^ „Works of art. Photographs. Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions. Metropolitan Museum of Art. Приступљено 11. 8. 2009. 
  25. ^ „Catalog entry for Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions. New York Public Library. Приступљено 11. 8. 2009. 
  26. ^ „NYPL digital gallery. Browse source titles. Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions. New York Public Library. Архивирано из оригинала на датум 11. 6. 2008. Приступљено 11. 8. 2009. 
  27. ^ „Still life”. Royal Society. Приступљено 11. 8. 2009. 
  28. ^ „Catalog entry for Photographs of British Algae: Cyanotype Impressions. The Linnean Society of London. Приступљено 18. 1. 2014. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]