Андромаха

С Википедије, слободне енциклопедије
Грчки ратници бацају Астијанакта преко зидова Троје, пред немоћном Андромахом.

Андромаха (грч. Ἀνδρομάχη; старогрчки: Ἀνδρομάχη, Andromákhē) била je жена Хектора, кћер Етиона и сестра Подеса; са Хектором је имала сина Астијанакта. Рођена је и одрасла у граду Киликијска Теба, којим је владао њен отац. Име значи „мушкарац борац“ или „мушка битка“ (односно: „храброст“ или „ мужевна врлина“), од грчке ријечи ανδρ („човек“) и μαχη („битка“); такође, постојао је и чувени амазонски ратник по имену Андромаха, вероватно због значења имена.[1]

Током Тројанског рата, након што је Хектора убио Ахил, а град заузели Грци, грчки хералд Талтибије, обавестио ју је о плану да убије Астијанакта, њеног и Хекторовог сина, тако што ће га бацити са градских зидина. То је урадио Неоптелем, Ахилов син, који је након тога узео Андромаху за жену и Хекторовог брата Хеленоса као роба. По Неоптолему, она је била мајка Молота, а према Паусанију била је мајка Пиела и Пергама.[2] Када је Неоптолем умро, Андромаха се удала за Хеленоса и постала краљица Епира. Паусаније је такође навео да је Андромаха Хеленусу родила сина — Цестринуса. У Епиру је Андромаха верно наставила да приноси приносе у Хекторовом кенотафу.[3] На крају је отишла да живи са својим најмлађим сином, Пергамом у Пергаму, где је умрла у старости. Била је позната по својој верности и врлини, а њен лик представља страдање тројанских жена током рата.[3]

Мит о Андромахи био је инспирација за истоимена дела Еурипида и Расина.

Референце[уреди | уреди извор]

  1. ^ Campbell, Mike. „Andromache”. Behind the Name. Архивирано из оригинала на датум 10. 12. 2007. Приступљено 16. 5. 2022. 
  2. ^ Pausanias. James George Frazer, ур. Description of Greece. стр. 1.11.1. Приступљено 16. 5. 2022. 
  3. ^ а б Roman, L.; Roman, M. (2010). Encyclopedia of Greek and Roman mythology. стр. 60. Приступљено 16. 5. 2022. 

Литература[уреди | уреди извор]

Спољашње везе[уреди | уреди извор]