Анри Барбис
| Анри Барбис | |
|---|---|
 Henri Barbusse | |
| Лични подаци | |
| Датум рођења | 17. мај 1873. |
| Место рођења | Анијер на Сени, Француска |
| Датум смрти | 30. август 1935. (62 год.) |
| Место смрти | Москва, Руска СФСР, Совјетски Савез |
| Књижевни рад | |
| Најважнија дела | Српске победе Брегалница Српска епопеја (Агонија једног народа) Са српском војском Пакао Светлост Тугованке |
| Потпис |  |
Анри Барбис (фр. Henri Barbusse; 1873 — 1935), био је француски новинар, књижевник, пацифиста, борац за социјалну правду и ратни дописник париског Журнала и других новина са српског ратишта за време Балканских ратова и Првог светског рата.
Ратни извештач
[уреди | уреди извор]
Учествовао је у Првом светском рату као добровољац, али се убрзо разочарао, изразивши огорченост у роману „Огањ” у којем је описао стравичну слику рата и дигао глас у одбрану мира. Као дописник из Србије, пратио српску војску кроз балканске ратове, на почетку рата 1914. године, био је сведок стравичних злочина аустроугарске војске у Мачви. Опис разореног Шапца, после протеривања Аустроугара, одговарао је слици било ког српског града који су окупирали „носиоци културе”, како је бечка пропаганда називала своје војнике.[1]
Био је и сведок бомбардовања и опсаде Аустроугарске војске Београда и храбре одбране српске војске, која се и поред више ултиматума о предаји, није предала.[2]
У једном од извештаја, написао је:[3]
Принуђен сам да жигошем страховита варварства аустроугарских трупа. Да нисам својим очима гледао њихова недела и да нисам фотографисао њихове жртве, не бих веровао у злочине... За сада су њихови рањеници смештени заједно са Србима по српским болницама, негују их исто тако као и Србе.
Барбис је посетио Београд у децембру 1925. Упутио је писмо Моши Пијади, преводиоцу његовог дела „Пакао”, који је служио 12-годишњу затворску казну.[4]
Дела
[уреди | уреди извор]Своје ратне репортаже, чланке и документе објавио је у неколико књига:
- „Српске победе” (Les Victoires serbes, 1913),
- „Брегалница” (Brégalniza La Guerre serbo-bulgare, 1914),
- „Српска епопеја (Агонија једног народа)” (L’Epopée serbe, L’Agonie d’un peuple, 1916) и
- „Са српском војском” (Avec l’Armée serbe, 1918).
Остала дела:
- „Пакао”, роман
- „Светлост”, роман
- „Тугованке”, збирка песама
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Затирање и паљење градова и села”. Новости. 28. 5. 2016. Архивирано из оригинала 06. 06. 2020. г. Приступљено 28. 10. 2016.
- ^ „Аустроугарски ултиматум и српски „марш“”. 20. 9. 2014. Архивирано из оригинала 17. 04. 2016. г. Приступљено 28. 10. 2016.
|first1=захтева|last1=у Authors list (помоћ) - ^ Барби, А., Српске победе : са три плана, Београд : Издање С. Б. Цвијановића, 1913 (Београд : Штампарија "Доситије Обрадовић"), pp. 54-55
- ^ „Г. Барбис је одпутовао”, Политика, 7. дец. 1925, стр. 4
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „Анри Барби Војска убица (1918)”. Пројекат Растко. Приступљено 28. 10. 2016.
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Академске | |
| Људи | |
| Остале | |
