Антинеутрино

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу
Антинеутрино
Симбол: електронски антинеутрино , мионски антинеутрино и тау антинеутрино
FirstNeutrinoEventAnnotated.jpg
Група: лептон
Учествује у интеракцији: слабој нуклеарној и гравитационој
Честица: елементарна честица
Античестица: неутрино (могуће и антинеутрино)
Пронађена: 1956
Наелектрисање: 0 C
Спин: 1/2


У физици, антинеутрино, односно античестице неутрина, су неутралне честице које настају нуклеарним бета распадом. Имају полуцео спин, тј. 1/2, и спадају у фамилију лептона. Сви до сада посматрани антинеутрини имају спин десног завоја (само један од два могућа стања спина), док неутрини имају спин левог завоја. Антинеутрини реагују са другом материјом само посредством гравитационе и слабе нуклеарне силе, што чини њихово експериментално детектовање веома тешким. Експерименти са осцилацијом неутрина показују да ови имају масу, али експерименти са бета распадом показују да је поменута маса изузетно мала. Такође, осцилације неутрина значе да један облик неутрина може прелазити у други облик.

Пошто су неутрино и антинеутрино неутралне честице, могуће је да се ради о истој честици. Честице које имају овакво својство се називају Мајорана честице. Ако је ово тачно, онда је двоструки бета распад неутрина могућ, те је више експеримената предложено да се овај процес и докаже.

Постоје три врсте антинеутрина:

  • електронски антинеутрино
  • мионски антинеутрино и
  • тау антинеутрино


Литература[уреди | уреди извор]

С. Јокић, СУБАТОМСКА ФИЗИКА, Институт за нуклеарне науке Винча, Београд, 2000.

Види још[уреди | уреди извор]