Арнолд Ипоји
Арнолд Ипоји (Ipolyi Arnold) | |
|---|---|
 Арнолд Ипоји између 1879. и 1885. | |
| Датум рођења | 20. септембар 1823. |
| Место рођења | Косихи на Иплом, Аустријско царство |
| Датум смрти | 2. децембар 1886. (63 год.) |
| Место смрти | Нађварад, Аустроугарска |
Арнолд Ипоји (мађ. Ipolyi Arnold, нем. Arnold Stummer Косихи на Иплом, 20. октобар 1823 — Нађварад, 2. децембар 1886 је био мађарски духовник, историчар и историчар уметности.
Живот
[уреди | уреди извор]Ипоји је рођен у Иплому, Мађарска (данас Косихи над Ипломином, Словачка). Са 13 година ступио је у ред алумниа Естергомске надбискупије, студирао је две године у Емерицијануму у Пожоњу и касније у Нађсомбату, а студије је завршио на Пазманеум универзитету у Бечу, где је четири године похађао предавања из теологије. Године 1844. ступио је у Богословију у Естергому, прво је био примљен у ниже редове 1845. године, а рукоположен је за свештеника 1847. године.
Од 1845. до 1847. Ипоји је био тутор у породици барона Медњанског.[1] Наредне 1848. године је био кустос у Комаромсентпетеру, па 1849. године проповедник у Братислави. Кратко време је провео као тутор у породици грофа Палфија, а исте године постао је парох у Зохорском.[2]
Године 1860. Ипоји је постао парох у Терексентмиклошу. У пратњи Франца Кубињија и Емериха Хенслмана, отпутовао је 1862. у Цариград, где је открио остатак библиотеке Матије Корвина. Године 1863. постављен је за каноника у Егеру, а 1869. за управника Централне црквене богословије у Пешти. Године 1871. постао је бискуп Бестерцабање, а бискуп Нађварада где је и умро 2. децембра исте године.
Наслеђе
[уреди | уреди извор]Ипоји се целог живота интересовао за историју, посебно историју уметности. Био је члан Мађарске академије наука, као и више различитих учених друштава у земљи и иностранству. Био је један од оснивача и прво потпредседник, а потом и председник Мађарског историјског друштва.
Његова прва публикација била је његова Мађарска митологија (Ungarische Mythologic) из 1854. године, о древној религији Мађарске. Иако је дело добило награду Мађарске академије наука, Ипоји га је потом повукао из штампе. Његови други списи покривали су теме укључујући историју, историју уметности, археологију и хришћанску уметност[3] . То укључује:
- Мађарска митологија (1854)
- Биографија Михаела Верешмартија, аутор из седамнаестог века (Будимпешта, 1875)
- 'Ќодекс епистоларис Николај Олах, у „Мађарски историјски споменици: списи“, XXV (Будимпешта, 1876)
- Биографија Кристине Њари фон Бедез (Будимпешта, 1887), на мађарском
- Историјски и уметничко-историјски опис знакова мађарске круне (Будимпешта, 1886), на мађарском.
Ипоји је дао шездесет слика Мађарској националној галерији. Остатак своје колекције завештао је Нађвараду (данас Орадеа, Румунија), ради оснивања музеја.
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Арнолд Ипољи на mek.oszk.hu
- ^ Документи Националног мађарског друштва лепих уметности Архивирано на сајту Wayback Machine (29. јул 2021) на mi.btk.mta.hu
- ^ Радови под Арнолдом Ипоље на mek.oszk.hu
Литература
[уреди | уреди извор]- SZINNYEY, Leben und Werke ungarischer Schriftsteller, V, 145-158
- POR, Leben und Werke A. Ipolyyis, Bischofs von Grosswardein (Presburg, 1886)
- memorial oration on Ipolyi by FRAKNOI in Jahrbuch der Ung. Akademie der Wissenschaften, XVII, 1888
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
Овај чланак укључује текст из публикације која је сада у јавном власништву: Херберман, Чарлс, ур. (1913). „Arnold Ipolyi”. Католичка енциклопедија. Њујорк: Роберт Еплтон. Увод је написао Антал Алдаши.