Архетип

Из Википедије, слободне енциклопедије
Disambig.svg
За остале употребе, погледајте страницу Архетипови (Јунг).

Архетип је Јунгов хипотетички конструкт који означава свеопшти, наслеђени оквир целокупног искуства. То су урођени обрасци мишљења, осећања и делања настали као резултат вековима таложеног искуства бројних генерација предака. У ширем смислу, првобитни модел, прототип, праузор или пратип. Архетип је основна структурална и динамичка јединица колективног несвесног. Може се проучавати преко својих манифестација на колективном плану (у митским сликама и симболима, религијским догмама, песничким сликама, ритуалима итд.) и на индивидуалном (у сновима, визијама, симптомима и парапсихолошким доживљајима). Најпознатије архетипске представе су: Персона, Сенка, Анима, Анимус, Мана – личност и Сопство. Функција архетипа је да појединцу олакша сналажење у животно важним, кризним ситуацијама.[1]

Извори[уреди]

  1. Део чланка је преузет из књиге Ивана Видановића „Речник социјалног рада“ уз одобрење аутора.

Спољашње везе[уреди]