Ајет

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу

Ајет (арапски: آية‎) је арапска реч за знак или чудо, заједничког етимолошког порекла са хебрејским от (хебрејски: אות‎), у значењу знак. Ајет се обично користи да означи било који од 6236 стихова [1] из Курана (6348 ајета, ако се броје и бисмиле). Муслимани сваки од ајета сматрају знаком од Алаха. Реч ајет користе и хришћани у земљама са јаким утицајем арапског језика, на пример у Индонезији.

Број стиха у симболу се налази на крају сваког стиха. Овај симбол је ۝, крај ајета. Његов Јуникод број је U+06DD а ۝۝۝۝ означава крај суре.