Баграт III од Имеретије

Из Википедије, слободне енциклопедије
Иди на навигацију Иди на претрагу
Баграт III од Имеретије
Bagrat III of Imereti.jpg
Фреска из манастирске цркве у Гелати
Датум рођења 23. септембар 1495.
Датум смрти 1565.
Династија Багратиони
Отац Александар II
Вероисповест православље
Супружник Елена
Краљ Имеретије
Период 15101565.
Претходник Александар II
Наследник Ђорђе II

Баграт III од Имеретије (груз. ბაგრატ III) (1495-1565), из династије Багратиони, је владао краљевином Имеретијом од 1. априла 1510. до 1565. године. На власт је наследио свог оца, Александра II, и суочио се са новим нападима Османског царства као и са сукобима са својим вазалним кнежевинама Мегрелије, Гурије, и Абхазије које су се често прикључивале непријатељу.

Владавина[уреди]

Краљевска повеља краља Баграта III, 1512.

У 1512.ој години, Османлије су нападале Имеретију преко њеног јужног суседа Самцхеје и изненадно су освојиле Багратов главни град Кутаиси.

Након што је османска војска напустила Имеретију, Баграт је покренуо програм рестаурације, реорганизовао цркву и применио закон који је осуђивао на смрт све који су се бавили трговином робовима коју су Турци организовали са неким грузијским племићима. 1533. године, склопио је савез са Гуријом и Мегрелијом против пиратског севернокавкашког племена Зичи које је дошло под Турски утицај. Упркос овој препреци, Баграт је одлучио да нападне турске положаје у јужној Грузији. 1535. године, освојио је кнежевину Мешкетију, коју су Турци користили за упад у грузијске земље. У бици код Мурџакетија у близини данашњег Ахалкалакија, Баграт је поразио и заробио Кварквара III, кнез-атабега Самцхеје, и прикључио је њену територију Имеретији. На позив Кваркваровог сина Каикосра II, османска војска је покренула инвазију на Имеретију против Баграта и његовог савезника кнеза Гурије. Кнез Мегрелије, Леван I, одбио је Багратов позив у помоћ, а касније је био на страни Османлија, чак је путовао у Истанбул, где је добио поклоне и уверење о заштити.[1]

1545. године, Баграт и његов савезник Луарсаб I доживели су пораз у бици код Сокоисте. Као резултат пораза, Баграт је изгубио контролу над кнежевином Самцхе, која је пала под османску власт. У наредним годинамаКнежевине Мегрелија и Гурија су прогласиле своју де факто независност од краљевине Имеретије, што је додатно умањило краљеву моћ. 1555. године, Уговором у Амасију, Османско и Персијско царство поделила су Грузију, а Имеретија је пала под османску сферу утицаја. Баграт је покушао да наруши турско-персијски договор захтевајући потраживања од града Сурами који се налазио у персијској зони у источној Грузији. Међутим није постиго ништа и био је принуђен да плати данак Османлијама. Умро је 1565. године а наследио га је његов син, Ђорђе II.

Породица[уреди]

Баграт је био ожењен са извесном Еленом која је умрла 1565. године. Имали су четири сина и две кћери:

  • Ђорђе II (умро 1585.), Краљ Имеретије (1565–1585).
  • Принц Константин (умро 1587), самопроглашени краљ Имеретије (1585–1586).
  • Принц Теимураз (око 1514 – 1583), отац краља Баграта IV од Имеретије.
  • Принц Вактанг (око 1520 – око 1565).
  • Принцеза Тамар (умрла 1556), удата за краља Картлије Луарба I.
  • Непозната кћерка удата за принца Рамаза Багратион-Давитишвили.

Референце[уреди]

  1. ^ Suny, Ronald Grigor (1994). The Making of the Georgian Nation (2nd изд.). Indiana University Press. стр. 47. ISBN 0-253-20915-3. 

Литература[уреди]