Окситански језик
| окситански | |||
|---|---|---|---|
| occitan, lenga d'òc | |||
| Говори се у |  Француска Италија Шпанија Монако | ||
Број говорника | 1.000.000-3.700.000[1] (недостаје датум) | ||
| латиница | |||
| Званични статус | |||
Службени језик у |  Каталонија (Шпанија) | ||
| Регулише | (окситански: Congrès permanent per la Lenga occitana) | ||
| Језички кодови | |||
| ISO 639-1 | oc | ||
| ISO 639-2 | oci | ||
| ISO 639-3 | oci | ||
 Распрострањеност окситанског језика на мапи Европе
Службени језик Мањински језик | |||
| |||
Окситански језик је романски језик који се говори на југу и југоистоку Француске, у долини Аран Шпаније и у неким долинама Италије и у Монаку. Представља прелаз између италијанског, француског и шпанског језика. Састављен је од шест дијалеката, од којих су главни лангедошки, гаскоњски, провански и лимузенски. Ови дијалекти се могу груписати у три ансамбла: јужни окситански, северни окситански, а гаскоњки који се веома разликује од осталих (видите у мапи).[2]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ LINGUAMÓN - Casa de les Llengües > Occitan Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (14. јануар 2009), Приступљено 17. 4. 2013.
- ^ „Parler l’Occitan | Département de l'Aude”. www.aude.fr (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2022.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Orbilat.com, Overview and grammar of Occitan
- Occitanet.free.fr, a guide to the language
- Globegate.UTM.edu, Troubadour & Early Occitan Literature
- Ostaldoccitania.net Архивирано на веб-сајту Wayback Machine (6. јануар 2011) The house of occitan associations of Toulouse
- Eonet.ne, "LexRomEdic", Electronic version of Lexique Roman of Rainouard (A provisional version is available).
