Балалајка

Из Википедије, слободне енциклопедије
Jump to navigation Jump to search
Балалајка

Балалајка (рус. балала́йка) је руски народни музички инструмент.

Појавила се око 1700. и заменила домру. Најпре је служила за пратњу певања и плеса. Постоји у шест величина (пиколо, прим, секунд, алт, бас, контрабас).Балалајка је најчешће повезана са својим препознатљивим троугластим обликом, али је одиграла главну улогу у музици Источне Европе. Најранији подаци сугеришу да се балон први пут појавио у централној Азији у два и шест жичаних облика. Балалајка је заправо руска гитара [1]. Корене вуче из 12. века, када је врло сличила лутњи, али за стандардни облик и техничка побољшања заслужан је руски племић и свирач балалајке Вассили Вассилиевицх Андреиев, који је живео и радио крајем 19. века. Током 1880-их, Андрејев је направио стандардни балон заједно са виолинским градитељем В. Ивановим. Његова основна верзија балона препозната је по својој карактеристичној форми, са три стране проширене преко врата са стране [1]. Касније је у Санкт-Петербургу, трговац Пасербски, направио балалајку са кроматским низом прагова и оркестралном величином која се угађала на исти начин као модерни инструменти. Најједноставнији модел је прим-балалајка, чије су двије жице подешене једнако али без обзира на то, тонски опсег глазбала је врло широк. Андрејев организује бројне традиционалне руске народне композиције, као и мелодије за оркестар, а такође саставља и ради. Андреиев уводи још једну новину, а то је могућност бирања величине глазбала, од пиццоло-балалајке до бас-балалајке, што обогаћује оснивање великих оркестара балалајке, врло често уз пратњу Бајана (руска хармоника), тамбурина, те различитих флаута и фрула.

Спољашње везе[уреди]