Батерија (шах)
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |           | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Батерија у шаху је формација која се састоји од двије или више фигура у истом реду, колиони, или дијагонали. То је шаховска тактика која укључена у планирање низа заузимања да би се уклонила заштита краља противника, или да би се једноставно стекло у размјенама.
Остали шаховски аутори ограничавају батерију на аранжман од двије фигуре у линији са непријатељским краљем у реду, колони, или дијагонали тако да се централна фигура помјери и настаће откривени шах.[1] Међутим, Chessgames.com блоговима и напоменама о играма на другим шаховским веб локацијама, овај термин се такође користи у случајевима када помјерање средњег дијела открива опасност осим шаха дуж отворене линије.[2]
Дискусија и примјери
[уреди | уреди извор]Нарочито је ефикасно формирање батерије користећи топове зато што могу бити комбиновани да заузму исзи ред или колону. У теорији ловци могу да формирају батерију усљед промоције пјешака у ловца освајајући дијагоналу као и други ловац. У стварним играма, међутим, дама и топови су често запослени.
Батерије се често користе као дио комбинације која може укључивати и друге врсте шаховских тактика. У неким шаховским отварањима, дама је често укључена у постављање и постаје дио батерије, али је резервисана за коначно заузимање у серији размјене фигура. .[3] На примјер, у главној линији сицилијанске одбране ларалтеризовано са 2. Сц3 Сц6 3. г3 г6 4. Лг2 Лг7 5. д3 д6, гдје су главне опције бијелога 6. Лe3 праћен са Дд2 и 0-0-0; и 6. ф4 праћено са Сф3 и 0-0, бијелова намјера је да формира батерију са својим топовима
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 |    | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
| 8 | | 8 | |||||||
| 7 | 7 | ||||||||
| 6 | 6 | ||||||||
| 5 | 5 | ||||||||
| 4 | 4 | ||||||||
| 3 | 3 | ||||||||
| 2 | 2 | ||||||||
| 1 | 1 | ||||||||
| a | b | c | d | e | f | g | h | ||
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Hooper, David; Whyld, Kenneth (1992), The Oxford Companion to Chess (second изд.), Oxford University Press, ISBN 978-0-19-866164-1
- ^ „ChessGames.com”. Архивирано из оригинала 9. 11. 2007. г. Приступљено 8. 12. 2007.
- ^ Golombek, Harry (1977), Golombek's Encyclopedia of Chess, Crown Publishing, ISBN 978-0-517-53146-4
