Жртва (шах)

Из Википедије, слободне енциклопедије
За друга значења, погледајте Жртва (вишезначна одредница).
Овај чланак користи алгебарску шаховску нотацију како би се описали шаховски потези.

Жртва може да буде термин везан шах, као један од тактичких елемената у шаху.

То је добровољно давање материјала чиме се стичу неке друге предности.[1] Тако се у гамбитним наставцима жртвује један или више пешака да би се убрзао развој или како би се извршио напад на центар противника. Жртве се могу класификовати на више начина: према жртвованом материјалу, сврси, степену форсираности (активне или пасивне жртве — ове друге су обично жртве фигура које нису на попришту главне битке). У својој терминологији, Рудолф Шпилман разликује праве жртве од жртава којима се остварује материјални добитак (комбинације). У првом случају, предност која се постиже жртвом не може се унапред прорачунати, док се у другом случају резултат жртве може унапред одредити.

За жртву се каже да је коректна ако испуни свој циљ, а некоректна је ако је у питању грешка (што се веома често дешава у практичним ситуацијама).

Велике жртве доприносе бриљантности партије, а неки писци (као што је Ботвиник) наводе да нема комбинације без жртве.[1]

Типични примери жртава[уреди]

Типични примери жртава су: класична жртва ловца на х7, жртва два топа (као у „бесмртној партији“ Андерсен-Киезерицки), жртва ловачког пара, итд.

Класична жртва ловца[уреди]

Греко 1619
a b c d e f g h
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
c8 black bishop
d8 black queen
f8 black rook
g8 black king
a7 black pawn
b7 black pawn
c7 black pawn
d7 black pawn
e7 black bishop
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
c6 black knight
e6 black pawn
d5 black knight
e5 white pawn
d4 white pawn
h4 white pawn
d3 white bishop
f3 white knight
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
a1 white rook
b1 white knight
c1 white bishop
d1 white queen
e1 white king
h1 white rook
8
7 7
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
a b c d e f g h
Позиција после 6. потеза, бели је на потезу. Следи удар 7. Лх7+! Кх7 8. Сг5+ Кг8 (на 8. .. Лг5 иде 9. хг5+ Кг6 10. Дх5+ Кф5 11. Дх3+ Кг6 12. Дх7#, на 8. .. Кх6 бели добија даму са 9. Сф7+, а на 8. .. Кг6 следи 9. х5+, па на 9. .. Кх6 10. Дф3+ са матирањем) 9. Дх5 Те8 (или 9. .. Лг5 10. хг5 ф5 11. г6 итд.) 10. Дх7+ Кф8 11. Дх8#.

Ово је најстарија и у шаховској теорији најистраженија од свих жртава које се спроводе при рокадном нападу, а репрезентативна је и за питање улоге поља х7 и ф7 (или х2 и ф2) као матних и помоћних жаришта.[2]

Оваква жртва се често назива и „грчки дар“.[3]

Најстарији извод жртве ловца на х7 са даљим Сг5+ налази се у књижици Ђоакина Грека из 1619. године, а први систематски приказ те жртве објавио је швајцарски мајстор Ервин Фелми (нем. Erwin Voellmy).[4]

Ако протвиник прихвати жртву, након узимања ловца брани се на три могућа начина: потезима Кг8, Кх6, или Кг6. Коректност жртве ловца на х7 условљавају разни предуслови: бели мора имати даму, ловца и скакача. Белопољни ловац мора да има могућност за потез Лх7, који треба да држи темпо тако што даје шах, или узима пешака. Неопходно је да је скакачу приступачно поље г5 (без штете), а дами поље х5 (иако је у неким случајевима довољно да се може пребацити и на неко друго поље х-линије). На страни црног, потребно је да су нетакнути пешаци ф7 и г7 (изузетно, уместо пешака г7 може стајати и ловац), а х-пешак треба да буде на х7 (изузетно на х5), али га црни и не мора имати. Положај црне даме на д8 и топа на ф8 олакшава, али не условљава апсолутну коректност жртве. Важније је да црни скакач не може на поље ф6, а црна дама или ловац да не могу без штете заузети дијагоналу б1-х7.

Жртва два топа[уреди]

Анимација „бесмртне партије“ Андерсен-Киезерицки, одигране у Лондону, 21. јуна 1851. године, која илуструје жртву два топа.

То је обично пасивна жртва, топови се обично жртвују како би се противничке фигуре одвукле од главног попришта битке. У мајсторској пракси, најпознатији пример овог типа жртве је чувена „бесмртна партијаАндерсен-Киезерицки из 1851. године, где је Андерсен жртвовао два топа само како би одвукао противникову даму и ловца од одбране краља.

Жртва ловачког пара[уреди]

Котлановски-Дефосе, Гент, 1936.
a b c d e f g h
8
Chessboard480.svg
d8 black rook
f8 black rook
g8 black king
a7 black pawn
c7 black queen
f7 black pawn
g7 black pawn
h7 black pawn
d6 black bishop
e6 black bishop
d5 black pawn
e5 white bishop
b4 black pawn
c3 white pawn
f3 white queen
h3 white pawn
a2 white pawn
b2 white pawn
c2 white bishop
f2 white pawn
g2 white pawn
d1 white rook
e1 white rook
g1 white king
8
7 7
6 6
5 5
4 4
3 3
2 2
1 1
a b c d e f g h
1. Лх7+ Кх7 2. Дх5+ Кг8 3. Лг7 Кг7 4. Дг5+ Кх8 5. Тд4 Лх2+ 6. Кх1 Дф4 7. Тф4 Лф4 8. Дф4 Тг8 9. Те5. Црни предаје.

Типична комбинација чија је сврха разбијање положаја противничког краља. Сеже уназад до знамените партије Ласкер-Бауер (Амстердам, 1889. године).[1]

Извори[уреди]

  1. 1,0 1,1 1,2 Хари Голомбек, Шаховска енциклопедија, прво издање, Просвјета, Загреб, октобар 1980.
  2. Владимир Вуковић, Умијеће шаховског напада, треће издање, Шаховска наклада, Загреб, 1986.
  3. Грчки дар — Википедија (енглески)
  4. Ервин Фелми, у чланку „О рокадном нападу“, часопис „Швајцер Шахцајтунг“ (нем. Schweizer Schachzeitung), 1911. године.

Види још[уреди]