Вјетрењача (шах)

С Википедије, слободне енциклопедије
Пређи на навигацију Пређи на претрагу

У шаху, вјетрењача, или пила[1] je шаховска тактика у коме је комбинација откривених напада и регуларних шахова, често са топом и ловчем, често форсирајући противничког краља да се креће напред-назад између два поља, може освојити велике количине материјала. Ова тактика се понекад назива и пила.[2]

Примјери[уреди | уреди извор]

Торе Репето vs. Емануел Ласкер, Москва 1925.
abcdefgh
8
Chessboard480.svg
a8 black rook
e8 black rook
f8 black knight
g8 black king
a7 black pawn
b7 black bishop
f7 black pawn
g7 black pawn
d6 black pawn
e6 black pawn
h6 black pawn
b5 black queen
g5 white bishop
h5 white queen
b4 white pawn
d4 white pawn
e3 white knight
g3 white rook
a2 white pawn
f2 white pawn
g2 white pawn
h2 white pawn
e1 white rook
g1 white king
8
77
66
55
44
33
22
11
abcdefgh
Бијели је играо 25. Лф6!, жртвујући његови даму како би се постигла вјетрењача, и завршио са материјалном предношћу.

У игри с десне стране,[3] Kарлос Торе Репето користи тактику вјетрењаче против Емануела Ласкера да освоји 2 пјешака и ловца и уђе у побједничку завршницу (иако је човца требало вратити). Потез 25. Лф6!, вјеша даму и поставља вјетрењачу. Црни мора прихбватити жртву, пошто је његова дама незаштићена, и сваки покушај заустављања вјетрењаче једноставно би дао даму бијеломе. Онда 25. Дxх5 26. Тxг7+ Kх8 27. Тxф7+ откривени шах од стране ловца. бијели једноставно понавља шаблон обичног или откривеног шаха, бијели узима што више фигура са својим топом. 27. Kг8 28. Тг7+ Kх8 29. Тxб7+ Kг8 30. Тг7+ Kх8 31. Тг5+ Kх7 32. Тxх5 бијели закључује вјетрњачу узимајући црну даму Други примјер је Фишерова Игра вијека, од потета 18 до 23. У овом сличају, вјетрењача је укључивала скакача и ловца.

Референце[уреди | уреди извор]