Шаховске олимпијаде
Шаховске олимпијаде су такмичења која се званично организују од 1927. године под окриљем Међународне шаховске федерације ФИДЕ.
На шаховским олимпијадама националне екипе држава чланица ФИДЕ такмиче се за златну, сребрну и бронзану медаљу.
Шах није олимпијски спорт, али, однедавно је ФИДЕ чланица Међународног олимпијског комитета (МОК) и повинује се његовим правилима.
Формат такмичења[уреди | уреди извор]
Свака шаховска федерација, која је члан ФИДЕ, може да пошаље тим на шаховску олимпијаду. Тим се састоји од пет играча, четири стална и једна резерва. Пре 2008. тимови су имали по две резерве.
На раним олимпијадама сви тимови су играли мечеве са свим осталим тимовима. Како се број тимова повећавао, ово је постало непрактично. Касније су тимови прво играли у групама, а после су се најбољи сусретали у финалу. Од 1976. такмичење се игра по швајцарском систему. Од 2008. први критеријум за пласман су поени из мечева, а не поени по таблама. За победу у мечу добијају се 2 поена, за нерешен резултат 1, а за пораз 0.
Победнички пехари у мушкој и женској конкуренцији су прелазни. До следеће олимпијаде задржава их шаховска организација државе победнице, након чега прелазе у руке наредних победника.
Индивидуалне медаље се додељују најбољим играчима на својим таблама (4+1). У конкуренцији су играчи који су одиграли бар 8 партија, од могућих 11.
Мушке олимпијаде[уреди | уреди извор]
Мушке олимпијаде одржавају се сваке парне године. Пре Другог светског рата било је периода када су одржаване сваке године.
Одржане су и четири незваничне шаховске олимпијаде: 1924. у Паризу (Француска) и 1926. у Будимпешти (Мађарска), а изузев њих, под називом „шаховска олимпијада“ организована су још два шаховска догађаја: 1936. у Минхену (Немачка) и 1976. у Триполију (Либија). Многи сматрају да је организовање ових „олимпијада“ имало уске политичке циљеве, те их ФИДЕ званично не признаје.
Трофеј који осваја олимпијски победник у мушкој конкуренцији је „Хамилтон-Раселов пехар”, који је дар енглеског магната Фредерика Хамилтон-Расела, и који је први пут додељен на (званично) Првој шаховској олимпијади одржаној у Лондону, 1927. године.
Најбољи појединачни резултати[уреди | уреди извор]
| Шахиста | Држава | Бр. олимп. | Партија | Победе | Реми | Порази | % | Медаље |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Михаил Таљ | СССР | 8 | 101 | 65 | 34 | 2 | 81,2 | 5 - 2 - 0 |
| Анатолиј Карпов | СССР | 6 | 68 | 43 | 23 | 2 | 80,1 | 3 - 0 - 0 |
| Тигран Петросјан | СССР | 10 | 129 | 78 | 50 | 1 | 79,8 | 6 - 0 - 0 |
| Исак Кашдан | САД | 5 | 79 | 52 | 22 | 5 | 79,7 | 2 - 1 - 1 |
| Василиј Смислов | СССР | 9 | 113 | 69 | 42 | 2 | 79,6 | 4 - 2 - 2 |
| Давид Бронштајн | СССР | 4 | 49 | 30 | 18 | 1 | 79,6 | 3 - 1 - 0 |
| Гари Каспаров | СССР (4), Русија (4) | 8 | 82 | 50 | 29 | 3 | 78,7 | 3 - 1 - 2 |
| Александар Аљехин | ФРА | 5 | 72 | 43 | 27 | 2 | 78,5 | 2 - 2 - 0 |
| Милан Матуловић | СФРЈ | 6 | 78 | 46 | 28 | 4 | 76,9 | 1 - 2 - 0 |
| Паул Керес | Естонија (3), СССР (7) | 10 | 141 | 85 | 44 | 12 | 75,9 | 5 - 1 - 1 |
| Јефим Гелер | СССР | 7 | 76 | 46 | 23 | 7 | 75,6 | 3 - 3 - 0 |
| Израел Хоровиц | САД | 4 | 51 | 29 | 19 | 3 | 75,5 | 2 - 0 - 0 |
| Џејмс Тарџан | САД | 5 | 51 | 32 | 13 | 6 | 75,5 | 2 - 0 - 1 |
| Роберт Фишер | САД | 4 | 65 | 40 | 18 | 7 | 75,4 | 0 - 2 - 1 |
| Јан Непомњашчи | Русија | 4 | 38 | 20 | 17 | 1 | 75 | 0 - 2 - 2 |
| Михаил Ботвиник | СССР | 6 | 73 | 39 | 31 | 3 | 74,7 | 2 - 1 - 2 |
- Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
- Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза
Женске олимпијаде[уреди | уреди извор]
Женске шаховске олимпијаде одржавају се од 1957. године. У прво време, одржавале су се као посебни догађаји. 20. шаховска олимпијада 1972. у Скопљу упоредо је организована и у мушкој и у женској конкуренцији. Од Шаховске олимпијаде 1976. у Хаифи (Израел), упоредо се одржавају мушке и женске шаховске олимпијаде.
Трофеј у женској конкуренцији се зове „Куп Вере Мењчик”. Вера је била први светски шампион у шаху у женској конкуренцији.
Најбољи појединачни резултати[уреди | уреди извор]
| Шахиста | Држава | Бр. олимп. | Партија | Победе | Реми | Порази | % | Медаље |
|---|---|---|---|---|---|---|---|---|
| Нона Гаприндашвили | СССР (11), Грузија (1) | 12 | 128 | 94 | 26 | 8 | 83,6 | 8 - 3 - 0 |
| Надежда Косинцева | Русија | 5 | 51 | 36 | 13 | 2 | 83,3 | 4 - 0 - 0 |
| Пија Крамлинг | Шведска | 9 | 107 | 71 | 33 | 3 | 81,8 | 3 - 2 - 2 |
| Софија Полгар | Мађарска | 4 | 48 | 32 | 13 | 3 | 80,2 | 2 - 1 - 0 |
- Напомена: за овај списак узети су у обзир само играчи који су играли на најмање четири олимпијаде.
- Медаље које су дате у табели су само индивидуалне (не екипне), по редоследу злато-сребро-бронза
Рекорди[уреди | уреди извор]
- Највећи број наступа имао је мађарски велемајстор Лајош Портиш (20 наступа). Он је освојио и укупно највише поена на олимпијадама — укупно 176½, највише је одиграо партија (260) и остварио највећи број победа (121 победа) од свих играча у историји!
- Најмирољубивији играч у историји био је румунски велемајстор Флоријан Геогриу — остварио је 125 ремија.
- Највише екипних медаља освојио је југословенски и српски велемајстор Светозар Глигорић — укупно 11 (од тога, 1 златну, 6 сребрних и 5 бронзаних).
- Највећи број појединачних медаља (за најбољи успех на првој табли) остварио је совјетски и руски велемајстор, бивши шампион света Гари Каспаров — укупно 11 (7 златних, 2 сребрне и 2 бронзане).
- Укупан број партија одиграних на шаховским олимпијадама је 73.130. Вође белих фигура победиле су у 27.052 партија (37,0%), завршено је ремијем 24.518 партија (33,5%), док су црни победили у 21.541 партији (29,5%). Просечан успех белих до сада је 53,8%.
Занимљивости[уреди | уреди извор]
- Најмлађи и најстарији учесници
- Најмлађи учесници шаховских олимпијада били су Ендру Шерман (енгл. Andrew Sherman — 19. шаховска олимпијада, 1970. у Зигену, Немачка). и Џон Џејреки (енгл. John Jarecki — 24. шаховска олимпијада, 1980. на Ла Валети, Малта). који су наступали са само 11 година (обојица са Девичанских острва); најстарији забележени учесник био је Бил Хук (енгл. Bill Hook) који се такмичио у својој 81. години на Олимпијади 2006. у Торину, Италија. Био је такође са Девичанских острва!
- Сви шампиони света у шаху (изузев Штајница који је преминуо 1900. и Ласкера који се повукао из такмичарског шаха 1927) учествовали су за своје екипе на шаховским олимпијадама.
Статистика (екипно)[уреди | уреди извор]
|
| ||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||||
Извори[уреди | уреди извор]
- ^ Под називом: „Шаховска олимпијада“ (појединачна). Ова олимпијада је била незванична пошто је непризната од ФИДЕ
- ^ Под називом: „Екипни шампионат“. Организована је као пропратна манифестација, уз ФИДЕ Конгрес, али је ФИДЕ званично не признаје
- ^ олимпијада организована из политичких разлога у нацистичкој Немачкој, без признања ФИДЕ
- ^ олимпијада позната као против-израелска шаховска олимпијада, организована из политичких разлога. Званично непризната од ФИДЕ
- ^ а б Укупни резултати Западне Немачке и Источне Немачке.
Види још[уреди | уреди извор]
Спољашње везе[уреди | уреди извор]
- ФИДЕ званични правилник за шаховске олимпијаде
- ФИДЕ званични правилник за паровање на шаховским олимпијадама
- Дечје шаховске олимпијаде ФИДЕ
- Олимпбејс-дот-ком, сајт посвећен шаховским олимпијадама
 | 1927 · 1928 · 1930 · 1931 · 1933 · 1935 · 1937 · 1939 · 1950 · 1952 · 1954 · 1956 · 1958 · 1958 · 1960 · 1962 · 1963 · 1964 · 1966 (мушка) · 1966 (женска) · 1968 · 1969 · 1970 · 1972 · 1974 (мушка) · 1974 (женска) · 1976 · 1978 · 1980 · 1982 · 1984 · 1986 · 1988 · 1990 · 1992 · 1994 · 1996 · 1998 · 2000 · 2002 · 2004 · 2006 · 2008 · 2010 · 2012 · 2014 · 2016 · 2018 |  | |